BRISEL, Aktiviranje mehanizma pomoći za Grčku omogućiće stabilnost zajedničke valute, ocijenio je šef evrozone, premijer Luksemburga Žan Klod Junker.
On je kasno sinoć na konferenciji za novinare u Briselu nakon sastanka neformalne, ali veoma uticajne grupe zemalja evrozone istakao da je dogovoreno da se Grčkoj pomogne sa 110 milijarda evra u periodu od tri godine, a zaključno sa 2012. godinom.
“Nijedan premijer ili predsjednik neće odstupiti od sklopljenog dogovora”, rekao je Junker.
Ukupni iznos evropske pomoći Grčkoj biće 80 milijardi, ali će svaka od 16 zemalja članica EU, koje se služe zajedničkom valutom, dati svoj doprinos proporcionalno ekonomskoj snazi, odnosno svom učešću u Evropskoj centralnoj banci.
Ovaj dogovor ministara finansija evrozone treba da odobre parlamenti u tim država, ali i šefovi država i vlada koji će se sastati u Briselu 7. maja na Evropskom savjetu, a to je najviše tijelo Evropske unije.
Pomoć će biti u vidu zajmova, čiji su uslovi dogovoreni između zemalja članica evrozone, Evropske centralne banke, Evropske komisije i vlade Jorgosa Papandreua.
Međunarodni monetarni fond /MMF/ odvojiće 30 milijardi evra pomoći za naredne tri godine.
Prva tranša kredita, kombinovana od evropskih i MMF sredstava, biće na raspolaganju Grčkoj 19 maja. Grčka će tada emitovati veliki dio državnih obaveznica.
Istovremeno, grčka delegacija je na jučerašnjem sastanku evrozone potvrdila je da Grčka nastavlja s mjerama štednje.
Ovi veliki zajmovi pomoći, na koje su članice, a pogotovo Njemačka, jako teško pristale, uslovljavaju se ispunjenjem obećanja iz Atine.
Grčka vlada mora svaka tri mjeseca podnositi izvještaj zemljama koje je kredituju, Evropskoj komisiji, Evropskoj centranoj banci i MMF-u kako napreduju obećane reforme i fiskalno stezanje kaiša.
Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantionu rekao je juče da planirane mjere štednje uključuju smanjenje budžetskog deficita za 30 milijardi evra u naredne tri godine, odnosno na manje od tri odsto do 2014. godine, zaposleni u javnom sektoru ostaće bez 13. i 14. plate, a socijalna davanja biće smanjena za pet odsto.
Mjere štednje takođe uključuju povećanje poreza na dodatu vrijednost /PDV/ sa 21 na 23 odsto, povećanje poreza od 10 odsto na gorivo, cigarete i alkohol, ukidanje regresa za godišnji odmor, kao i dalja smanjenja plata u javnom sektoru i penzija.
Prema njegovim riječima, dug Grčke dostići će vrhunac od 140 odsto od društvenog bruto proizvoda 2013. godine, nakon čega će početi da opada.
Dug Grčke sada je premašio 300 milijardi evra.