PARIZ, Šefovi država i vlada EU na 19. samitu od izbijanja grčke krize, koji se danas nastavlja, ponovo pokušavaju da spasu evro, da sklope pakt o privrednom rastu vrijednom 120 milijardi evra kao i da postave temlelje za jačanje unije.
Kako je prenio francuski ekonomski list “Tribin”, na “meniju” juče započetog evropskog samita je sklapanje sporazuma o mjerama koje će za početak osigurati tržišta, a potom spasiti evrozonu.
Evropski lideri pokušaće da se saglase i oko sklapanja pakta o privrednom rastu vrijednog 120 milijardi evra kao i oko davanje podrške jačanju unije, prije svega na nivou bankarske kontrole.
Francuski predsjednik Fransoa Oland se odmah po dolasku u Brisel založio za nalažanje”što hitnijih rješenja” za davanje podrške najugroženijim zemljama koje su već uložile poprilične napore u prevazilaženju dužničke krize.
Španija i Kipar koje su zvanično zatražile pomoć od Evrope, podigle su tenziju na tržištima i evrozoni.
“Italija, Španija, Grčka i Portugal nalaze su u velikim problemima. Ukoliko im ne pomognemo, Evropa će biti zahvaćena domino efektom, moramo da preduzmemo hitne mjere”, upozorio je premijer Belgije Elio Di Ripo.
Španski ministar Mariano Rahoj upozorio je susjede da se kamata na desetogodišnjii španski dug približava sedam odsto i da Španija neće još dugo biti u stanju da se samofinansira na tržištima.
Slična situacija je i u Italiji gdje su kamatne stope na obveznice dostigle 6,17 odsto.
Jedan od prijedloga Italije je aktiviranje Fonda za spasavanje evrozone radi otkupa državnog duga.
Italija predlaže i izdavanja bankarske licence Fondu za spasavanje što bi omogućilo dobijanje pozajmice od Evropske centralne banke, čemu se Njemačka protivi.
Španska vlada je zatražila direktnu rekapitalizaciju problematičnih nacionalnih banaka.
Ali, sve dok finansijski nadzor bude na nacionalnom nivou, Berlin će se protiviti da evropski fond za spasavanje pomaže direktno bankama.
“Njemačka to blokira iz dva razloga, ona smatra da ništa nikada neće biti dovoljno za umirivanje tržišta kao i da se države reformišu samo pod pritiskom”, prokomentarisao je neimenovani izvor blizak evropskim diplomatskim krugovima.
Evropski lideri bi takođe trebalo da usvoje pakt o privrednom rastu i zapošljavanju kojim se predviđa da jedan odsto evropskog budžeta odnosno od 120 do 130 milijardi evra bude izdvojeno u projekte za investiranje u budućnost.
Evropski zvaničnici će takođe preispitati prijedloge Hermana Van Rompeja, predsjednika Evropskog savjeta, o produbljavanju monetarne i budžetske unije, počev od nacrta o bankarskoj uniji koja podrazumijeva veći stepen supervizije, za čije oživljavanje je potrebno nekoliko godina.
Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, predsjednik Evrogrupe od 2005, trebalo bi da dobije nasljednika, dok bi aktuelni predsjednik Evropskog fonda za finansijsku stabilnost Klaus Regling trebalo da bude imenovan za šefa Evropskog mehanizma za finansijsku stabilnost, izjavili su danas odgovorni ljudi iz sjedišta EU.
Samit će biti nastavljen i danas, ali evropski lideri imaju realno još vremena do nedjelje uveče da ubjede investitore prije otvaranja tržišta u ponedjeljak, podsjetio je italijanski premijer Monti.
Ali, malo je vjerovatno da će Angela Merkel kao i njeni istomišljenici prihvatiti kratkoročna rješenja samo radi privremenog smanjenja tržišnih pritisaka. Tanjug
