BANJALUKA, Za uspješno pretvaranje inovacija u biznis potrebno je podići na viši nivo upravljanje poslovnim inkubatorima i tehnološkim biznis parkovima, što podrazumijeva odabir poslovnih ideja u saradnji sa bankama, ali i veću uključenost univerziteta, rečeno je na naučnoj konferenciji “Inovacije i preduzetništvo” na Ekonomskom fakultetu banjalučkog Univerziteta.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Nikola Vukmirović rekao je da je ovaj skup zamišljen kao susret preduzetnika i naučnika, jer je sve više kvalitetnih ideja, zbog čega bi fakultet trebalo da napravi što bolju sponu sa privrednicima.
“Svi su navikli da je moguće pokrenuti poduhvat sa velikim novcem, a njega nema, stranci ne ulažu dovoljno i naša je uloga da kreiramo nove oblike finansiranja i da počinjemo od dobre ideje i malog posla koji bi trebalo da izraste u veliki. Potražili smo pomoć ne samo profesora iz BiH, nego i iz regiona, pa i sa univerziteta u Njujorku i Ženevi”, rekao je Vukmirović.
On smatra da tehnološki biznis parkovi moraju da budu u blizini univerziteta ili čak da budu dio univerziteta, dok bi odabir i finansiranje ideja trebalo raditi u saradnji sa bankama.
“Tu je potreban i dobar odabir potencijalnih korisnika usluga inkubatora, kao i da godinu ili dvije nemaju veliko fiskalno opterećenje kao preduzetnici koji posluju pod komercijalnim uslovima. Da bismo to mogli, potrebna je veća uključenost fakulteta kod odabira ideja i pomoći njihovim nosiocima”, rekao je Vukmirović.
On je ukazao i na rezultate određenih analiza, prema kojima veliki broj korisnika poslovnih inkubatora uopšte nisu obećavajući preduzetnici, već je često riječ o biznisu koji nije mogao opstati pod komercijalnim uslovima, pa se preselio u inkubator, što predstavlja zauzimanje prostora onima koji se pokušavaju osposobiti.
“Mi ćemo odabir najboljih raditi sa bankama, jer su one, ipak, ozbiljne institucije i predstavljaju filijale stranih banaka koje to već rade u svojim zemljama. Ekonomski fakulteti u Sarajevu i Banjaluci već se pripremaju da budu dio takve mreže sa filijalom `Unikredit banke`”, rekao je Vukmirović.
On je dodao da je od prošlogodišnje konferencije na Ekonomskom fakultetu pokrenuto više takvih projekata, te da je osnovan poseban centar za inovacije koji je osposobljen za realizaciju novih ideja u preduzetničke poduhvate.
“Najviše takvih poslovnih inicijativa je u IT sektoru za strane naručioce, ali sve više studenata dolazi sa idejama i iz oblasti poljoprivrede, napredne prerade hrane i proizvodnje energije”, rekao je Vukmirović.
Rektor Univerziteta UDG iz Donje Gorice Veselin Vukotić smatra da je u pretvaranju inovacija u biznis potrebno više insistirati na preduzetništvu, jer je ono ključna pokretačka snaga privrede.
“Razvoj nauke i izdvajanje do tri odsto BDP-a za tu svrhu u EU je veoma dobro, ali bismo morali da stvorimo preduzetničke pretpostavke da bi se to iskoristilo”, rekao je Vukotić.
Predsjednik Udruženja mladih privrednika Republike Srpske Đorđe Šipčić, koji će predstaviti projekat komplementarne valute, kaže da ona predstavlja novo sredstvo plaćanja paralelno sa nacionalnom valutom, s ciljem stimulisanja lokalne privrede.
“Razvili smo lokalnu komplementarnu valutu za Republiku Srpsku `perper`, zahvaljujući kojoj će mala i srednja preduzeća moći da na najbolji način razmjenjuju robu i usluge unutar mreže, jer se ne čeka naplata potraživanja nego odmah može dalje da se cirkuliše”, rekao je Šipčić.
On je dodao da Udruženje na ovom projektu radi više od godinu dana i da je za nju razvilo i platformu, te da se integracija ovog projekta na tržište Republike Srpske, koji je u završnoj fazi, planira u bliskoj budućnosti.
“Očekujemo podršku institucija, s obzirom da je komplementarna valuta veoma izražena u svijetu, na primjer u Švajcarskoj gdje postoji 80 godina i čini je jednom od najstabilinijih ekonomija, jer ima kontraciklični efekat za vrijeme recesije”, rekao je Šipčić.
Prema njegovim riječima, u Republici Srpskoj su trenutno veoma povoljni uslovi za integraciju komplementarne valute, jer su prisutni velika nezaposlenost, teži dolazak do obrtnog kapitala za mala i srednja preduzeća i visoke kamatne stope. Srna