BANJALUKA, Krajem prošle godine poslodavci iz Republike Srpske dugovali su radnicima za plate i druge naknade gotovo 480 miliona maraka, a neki sindikalci smatraju da su ta dugovanja i znatno veća s obzirom da radnicima u mnogim preduzećima nije ni obračunavan prekovremeni rad i rad za vrijeme državnih praznika.
Prema podacima Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge Republike Srpske, prošle godine je gotovo 9 500 poslodavaca za plate i druga lična primanja radnika moralo da izdvoji gotovo 2,1 milijardu maraka.
Od toga iznosa, blizu 1,9 milijardi maraka iznosile su bruto plate i druge bruto naknade za nešto više od 260 hiljada radnika koliko ih je zaposleno u preduzećima u Republici Srpskoj.
U odnosu na prethodnu, 2008. godinu lani su poslodavci za plate morali da izdvoje tek nešto više od četiri odsto. Ipaki, predstavljalo im je to značajno opterećenje jer je riječ o iznosu većem od 91 milion maraka.
Tako su krajem prošle godine poslodavci u Republici Srpskoj dugovali radnicima više od 479,3 miliona maraka. U odnosu na prethodnu godinu, lani su ta dugovanja poslodavaca uvećana za 23 odsto
“Kako je moguće da poslodavci toliko duguju radnicima za neisplaćene plate, kako je inspekcija i Poreska uprava dozvolila da se taj dug toliko nagomila, jer to nisu samo neisplaćene plate nego i neuplaćeni porezi i doprinosi po tom osnovu”, pita Ranka Mišić, predsjednik Saveza sindikata Republike Srpske
Ona je za Srnu istakla da kontrolni organi očigledno nisu dobro radili svoj posao i da su zbog toga sve učestalija kršenja radničkih prava i pored toga što radnici prijete štrajkovima. Ona takođe podsjeća da u nekim preduzećima nema ni poslodavca, kao što je u slučaju “Fruktone” i “Oslobođenja”, tako da sindikat nema s kim da pregovara o ispunjavanju radničkih prava.
U tim slučajevima radnicima je, po njenom mišljenju, jedino ostalo da pravdu potraže na sudu, a u svim tim radno pravnim sporovima sindikat im obezbjeđuje besplatnu pravnu pomoć i zastupanje.
“Ima mnogo slučajeva da poslodavci stalno prijete radnicima sa otkazima, govoreći im: `ukoliko vam se ne sviđa – ima ko će jedva dočekati da dođe na to mjesto`. Ti radnici stalno žive u strahu od gubitka posla i zbog toga se ne odlučuju na neke radikalnije mjere kojim bi natjerali poslodavca da poštuje njihova prava. To im se onda ispostavi kao faktura u vidu ovih dugovanja za plate od skoro pola milijarde maraka”, rekla je Ranka Mišić.
Nema nikakve sumnje da je stanje u privredi Republike Srpske izuzetno teško, ali sindiklacima nije jasno zašto se teret tih problema uglavnom lomi preko radnika kršenjem njihovih elementarnih prava. Ne mogu poslodavci, kažu u Sindikatu, da uštede u poslovanju prave zakidanjem radničkih plata.
Oni to stalno čine jer znaju da će im, ukoliko ne plate poreze, država blokirati račun, ukoliko ne plate sirovine i repromaterijal – dobavljači će im zaustaviti isporuku. A radnici ćute i trpe, jer je očigledno da moraju.
Poslodavci naravno imaju svoju priču i brojne argumente zašto su tolika dugovanja radnicima. Kažu da je to tek djelić njihove muke. I zaista, prema podacima Agencije za posredničke informatičke i finansijske usluge za prošlu godinu dugovanja poslodavaca iz Republike Srpske dostigla su cifru od gotovo 11 milijardi maraka.
Ipak, u udruženjima poslodavaca jednoglasni su u ocjeni da su kršenja radničkih prava pojedinačni slučajevi. Takve pojave naravno osuđuju, ali ne propuštaju priliku da kažu da ukoliko nemaju novaca na računu ne mogu ni da isplate plate radnicima.
“Ako se utvrdi da su neki poslodavci nešto `muvali` i da nešto nisu proknjižili ja ih naravno osuđujem i zalažem se da se takvi slučajevi procesuiraju. Ali, šta je sa poslodavcima koji zbog otežanih uslova privređivanja jednostavno nemaju novaca na računu? Oni suigurno nemaju ni za plate, ali ni za ostalo. Za mnoge naše probleme kriva je ova okupacija Republike Srpske i BiH.
U takvom poslovnom ambijentu, koji su kreirali stranci kako bi što duže ostali na ovom području, jednostavno nije moguće normalno raditi i poslovati“, rekao je za Srnu Vinko Perić, predsjednik Udruženja privatnih poslodavaca.
Radnicima u Republici Srpskoj, očigledno, nije preostalo ništa drugo nego da se uzdaju da će poslodavci uprkos svim teškoćama ipak poštovati nedavno usaglašeni i potpisani opšti kolektivni ugovor po kojem je najniža plata u Republici Srpskoj 370 maraka, iako im je s obzirom na cijene i sve niži životni standard i to slaba utjeha. Srna
