DUIZBURG, U Njemačkoj svaki peti zaposleni, odnosno oko 6,55 miliona ljudi, dobija najniže primanje, saopštio je Institut za rad i kvalifikacije (IAQ) Univerziteta u Duisburgu.
Kako se navodi u studiji tog instituta, nikada nije tako mnogo ljudi obavljalo poslove za koje se prima najniža plata kao sada. Broj zaposlenih na takvim radnim mjestima se za deset godina povećao za čak 2,3 miliona.
Prema kriterijumima Organizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD), prag ispod kojeg se smatra da zaposleni primaju najnižu zaradu za zapadni dio Njemačke iznosi 9,50 evra na sat, za nekada socijalistički istočni dio Njemačke 6,87 evra.
Među zaposlenima s najnižim primanjima je 70 odsto žena, ali je mnogo i mladih i niskokvalifikovanih. Najviše ljudi s najnižim primanjima je u ugostiteljstvu, trgovini i zdravstvu.
Više od 10 odsto zaposlenih s najnižim zaradama dobija manje od šest evra na sat. Tako na primjer frizerka u najnižoj tarifnoj grupi u pokrajini Tiringija na istoku Njemačke prima 3,18 evra na sat, mesar u Donjoj Saksoniji na zapadu zemlje 6,33 evra.
Njemačke opozicione stranke, socijaldemokrate, Zeleni i Ljevica, poslije objavljivanja ovih podataka ponovo su zatražile da se minimalna zarada, koja sada postoji samo za pojedine sektore, uvede za sve branše.
Prema navodima Instituta za rad i kvalifikaciju, najniža garantovana minimalna zarada u Njemačkoj važi za zaposlene u velikim perionicama – na istoku zemlje 6,50 i na zapadu 7,65 evra na sat.
Od 2005. godine, kada je reformisan sistem pomoći za nezaposlene i socijalne pomoći i kada su ova dva davanja za dugoročno nezaposlene stopljena u jedno, njemačka država je 50 milijardi evra dala kao pomoć onima koji rade, ali primaju izuzetno niske plate.
U Njemačkoj socijalna pomoć ne sljeduje samo nezaposlenima, već i onima koji rade, a ne zarađuju dovoljno da bi pokrili troškove života za sebe i porodicu. U sistemu 2005. reformisane socijalne pomoći se čak svaki treći evro utroši na pomoć zaposlenima koji premalo zarađuju.
Vladajuće stranke, konzervativci i liberali, kao i organizacije poslodavaca, protive se uvođenju garantovane minimalne zarade, koja postoji u većini zemalja Evropske unije. Ove partije čak ocjenjuju da su proširivanjem tržišta rada u sektoru sa slabo plaćenim poslovima mnogi ljudi prvi put uopšte dobili mogućnost da rade.
Petina njemačkih radnika prima minimalac
