BEOGRAD, Prosječna penzija u Srbiji ne bi trebalo da padne na 40 odsto prosječne plate, iako se o tome spekuliše, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.
“Očekujemo da će taj odnos biti znatno iznad 40 odsto, ali, iskreno, očekujem pad sa trenutno visokog sadašnjeg nivoa. U suprotnom, Srbija jednostavno neće moći da finansira svoje visoke rashode za penzije, koji sada u bruto domaćem proizvodu učestvuju s oko 13 odsto”, objašnjava Lisovolik.
Komentarišući novi nacrt zakona o penzijama, koji je prošao srpsku vladu, Lisovolik ističe da on podiže minimalne penzije i štiti najugroženije penzionere.
“Iz ugla budžeta, verzija zakona koja je podnijeta parlamentu apsolutni je minimum za postizanje srednjoročnog cilja – da se rashodi za penzije svedu na 10 odsto BDP. Prijedlog da se u zakon unese odredba kojom se propisuje da penzije ne padaju ispod 60 odsto prosječne zarade nije u skladu sa namjerom da se rashodi za penzije svedu na održiv nivo”, ističe stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.
On vjeruje da će sindikati biti mnogo manje zabrinuti zbog reforme penzijskog sistema nakon što ga vide u kontekstu kretanja reforme penzijskog sistema u Evropi.
Veliki broj evropskih zemalja nastoji da na isti način smanji i sadašnje i buduće troškove namijenjene za isplatu penzija, i to kroz povećanje starosne granice, pooštravanje uslova i indeksacije, odnosno formule za prilagođavanje visine penzija.
“Negirajući neophodnost za takvim koracima zapravo pričaju bajke i gaje iluzije da će srpski radnici biti srećni što plaćaju sve više penzijske doprinose i sve više poreze kako bi finansirali penzioni sistem koji je u odnosu na snagu ekonomije jedan od najskupljih u Evropi”, kategoričan je Lisovolik.
Iz evropske perspektive, smatra naš sagovornik, prijedlog novog zakona o penzijama u stvari nije toliko restriktivan kao što je to slučaj u mnogim evropskim zemljama.
Od 27 sadašnjih članica EU, samo tri zemlje – Poljska, Italija i Bugarska – za sada smatraju da je normalno da starosna granica za penzionisanje žena treba da bude niža nego kod muškaraca. Baš kao i u Srbiji. Preostale 24 zemlje već su preduzele mjere da u potpunosti izjednače granicu za penzionisanje muškaraca i žena.
Od toga, 19 zemalja je već odlučilo da podigne starosnu granicu do 65 godina ili više. U Srbiji će ta granica i poslije usvajanja ovog zakona biti 60 godina. To je najniži nivo u Evropi, u rangu je sa Bugarskom i Poljskom. U Evropskoj uniji, ističe on, samo Grčka i Italija imaju veće učešće rashoda za penzije u BDP od Srbije.
Upitan da li postoji mogućnost da se u novi zakon unese amandman koji bi zaštitio radnike koji su proglašeni tehnološkim viškom i nalaze se na birou, zbog čega sindikati prijete vrućom jeseni, Lisovolik je rekao da „prepoznaje potrebu za fleksibilnošću u pomaganju ljudima da ostanu na tržištu rada u poznijim godinama, ako su voljni i sposobni da to urade. Ali ove inicijative ne bi trebalo pretjerano da opterete budžet ili da odlože donošenje zakona poslije septembra”. Politika