BEOGRAD, Slabljenje domaće valute sve više pravi probleme građanima koji otplaćuju kredite vezane za evro, a takvih je gotovo 90 odsto zajmova, pišu Novosti.
Posebno je teško onima koji su podigli stambeni kredit, jer im rata iz mjeseca u mjesec skače i do hiljadu dinara, dok im plata gubi vrijednost u evrima. To, naravno, vodi u sve veća kašnjenja u otplati pozajmica, a mnogi više uopšte i nisu u stanju da vraćaju kredite.
Zaduženost svakog zaposlenog dostigla je 2.375 evra, ili nešto više od sedam prosječnih plata. U odnosu na prošlu godinu to je povećanje od oko 200 evra, ili još malo pa jedna zarada. Smanjena i neredovna primanja, skok evra, kao i gubitak posla doveli su do toga da je u odnosu na prošlu godinu dvostruko više onih koji neredovno vraćaju dugove – 3,2 odsto.
Građani najviše kasne sa pokrivanjem dozvoljenog minusa – njih više od 180 hiljada. Te pozajmice se i najčešće koriste, iako su kamate veće od 30 odsto godišnje. Najuredniji u plaćanju dugova su korisnici stambenih kredita. Od njih preko 70 hiljada sa ratama kasni manje od jedan odsto.
“Kad dinar pada, kursni rizik prelazi u kreditni rizik. Zbog strukture izvora finansiranja, oko dvije trećine kredita u bankarskom sektoru je u dinarima sa valutnom klauzulom, ili direktno u valuti. Kada dolazi do pada kursa takve kreditne obaveze, izražene u dinarima, rastu. Ako klijenti nisu zaštićeni tako da im je plata vezana za evro, njihova sposobnost da plaćaju obaveze se smanjuje i rastu kašnjenja u otplati. I banke su tada primorane da rezervišu više novca za potencijalne gubitke“, kaže Zoran Petrović, zamjenik predsjednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke.
Građani koji su se zadužili u dinarima mogu da budu spokojni. Njihove rate za kredite neće se mjenjati zbog rasta evra. Moguće je čak i da padaju ukoliko NBS nastavi da obara svoju osnovnu kamatnu stopu, od koje zavise zajmovi u dinarima.
Ipak, kamate u domaćoj valuti su i dalje visoke – najčešće premašuju 22 odsto. To je glavni razlog da ih građani izbjegavaju i odlučuju se za one sa valutnom klauzulom.
“Kreditna zaduženost građana tokom prošle godine blago je rasla i povećana je za 4,3 posto, sa 380,7 milijardi dinara na 397,1 milijardu dinara, a najveći rast imali su potrošački i stambeni krediti“, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Tokom decembra prošle godine krediti stanovništvu su povećani za tri posto, a najveći rast imali su zajmovi za refinansiranje, što znači da građani sređuju svoje obaveze prema bankama.
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
blago tebi. ovo je clanak o realnim problemima susjedne, bratske drzave, koja usput, za razliku od banana drzave bih, ima svoju valutu i pokusava da vodi vlastitu monetarnu politiku.
a sto se beograda tice, to je jedina prava metropola na balkanu.
nije o tome rijec…nedvojbeno je da je srbija u boljem stanju nego bih, ali ako zivis u bih treba znaci da si ti bošnjak i da je tvoja država BiH i treba više da pises o stanju u toj državi a ne o srbiji…a ovdje vidim da je obratno