BANJALUKA – Proces otvaranja investicionih fondova u Republici Srpskoj je završen. Nedavno je deset zatvorenih mješovitih/akcijskih investicionih fondova u preoblikovanju prešlo u otvorene akcijske/novčane investicione fondove sa javnom ponudom.
Krajem 2015. godine izmjenjen je Zakon o investicionim fondovima i predviđeno je otvaranje fondova u roku od tri godine.
Nedavno otvoreno 10 fondova
Komisija za hartije od vrijednosti Republike Srpske donijela je nedavno deset rješenja kojima odobrava potpuno preoblikovanje zatvorenih mješovitih/akcijskih investicionih fondova u preblikovanju u otvorene akcijske/novčane investicione fondove sa javnom ponudom.
Riječ je o „Aktiva invest fondu“, „Kristal invest fondu“, „VIB fondu“, „Zepter fondu“, „Privrednik investu“, „Polara invest fondu“, „Jahorina Konseko investu“, „Euroinvestment fondu“, „Balkan investment fondu“ i „BORS invest fondu“.
Od navedenih, prilikom preoblikovanja, ime mijenjaju „Kristal invest fond“ koji postaje „Cash fund“, zatim „Zepter fond“ postaje „Kristal cash plus fund“, „Polara invest fond“ prelazi u „Polara Adriatic fond“, a „Jahorina Konseko invest“ se transformiše u „Jahorina Koin“. Ostali zadržavaju isto ime.
„Društva za upravljanje investicionim fondovima obavezana su da uvrste udjele otvorenih akcijskih/novčanih investicionih fondova sa javnom ponudom na berzu“, objavljeno je u „Službenom glasniku RS“.
Garača: Obezbjeđena šarolika ponuda
Član Upravnog odbora Udruženja ekonomista SWOT Dragana Garača ističe da su svi investicioni fondovi u RS transformisani u otvorene investicione fondove u prethodnih 18 mjeseci.
„Prednosti transformacije do sada su se ogledale u aktivnijem prometu akcijama otvorenih fondova, naročito u periodima pred takozvano otvaranje, odnosno pred datum kada su društva koja upravljaju tim fondom bila u obavezi na zahtjev akcionara direktno, mimo Berze, isplatiti vlasnike udjela po tačno preciziranoj cijeni NVI, neto vrijednost imovine – knjigovodstvena vrijednost, umanjenoj za 20 odsto u prvoj godini nakon transformacije. Propisano umanjenje u drugoj godini NVI-a je 10 odsto“, istakla je Garača.
Dodala je da su fondovi nastojali uskladiti strukturu svojih portfelja koliko im je tržište dozvoljavalo.
„Trenutno na tržištu pored akcijskih imamo i mješovite i novčani fond. Ovim procesom je obezbjeđena šarolika ponuda tržišnog materijala i otvorenih investicionih fondova na našem tržištu, što se nadam da će domaći investitori prepoznati kao mogućnost investiranja slobodnih sredstava u narednom periodu“, naglasila je Garača.
Ona smatra da bi za samo tržište bilo izuzetno važno u skorijem roku obezbijediti bar jedan obveznički otvoreni fond, koji bi, prema njenom mišljenju, bio atraktivan za ulaganje kako od strane osiguravajućih društava, tako i drugih institucionalnih investitora koja posluju na tržištu.
Osnovni rizik nelikvidnost
„Osnovni rizik poslovanja otvorenog investicionog fonda je likvidnost, naročito imovine koju posjeduje u svom porfelju. Likvidnost na Banjalučkoj berzi u segmentu vlasničkih hartija od vrijednosti je izuzetno niska i to direktno negativno utiče i na nelikvidnost samih otvorenih investicionih fondova“, naglasila je Garača.
Dodaje da je do prije desetak dana određenom broju fondova prijetila likvidacija uzrokovana ovom hroničnom nelikvidnosti, ali da je na sreću ragulator prepoznao ovakvu opasnost koja bi, kako ističe, nesumnjivo imala nesagledive posljedice po cjelokupno tržište, te uskladio podzakonska akta.
„Upravo nelikvidnost tržišta je dovela do ogromnog odliva sredstava kroz isplatu vlasnika udjela u prvoj godini otvaranja, a ta sredstva ne da su izvučena iz OIF-a, već najvećim dijelom nisu ni ostala na tržišnoj platformi Banjalučke berze. U ovom momentu postoji izuzetno visok rizik stvaranja spirale odliva sredstava, što svakako nije dobro ni za investitore, ni za OIF-e, ni za finansijsko tržište RS“, smatra Garača.
Prema njenom mišljenju izuzetno je važno dati sistemski odgovor na ovu pojavu na način da se obezbijede novi ulozi u OIF-e, te učine likvidnim akcije u kojim država ili državni organi imaju većinsko vlasništvo „što bi direktno uticalo i na likvidnost OIF-a, a time i na njihovu atraktivnost“.
Dodala je da je važno da se obezbijedi atraktivan tržišni materijal prvenstveno kroz obveznice za koje trenutno postoji izuzetna tražnja, te da se unutar finansijkih institucija razviju i drugi tržišni materijali – repo poslovi, varanti i sl.
Transformacija fondova je provedena na osnovu izmjena i dopuna Zakona o investicionim fondovima, a intencije zakonodavca su bile da se ovakvim procesom potakne veći promet na Banjalučkoj berzi akcijama koje fondovi imaju u svojim portfeljima i time društva koja upravljaju fondovima natjeraju na akivnosti restrukturiranja portfelja.
„Intencija je bila i da se da se akcionarima, odnosno vlasnicima udjela obezbijedi redovno unovčavanje udjela po fer vrijednostima izbjegavjući hroničnu nelikvidnost akcija većine zatvorenih fondova, kao i da se utiče na visinu provizije koju su društva za upravljanje u skladu sa ranijim zakonom obračunavala i naplaćivala, te da ova provizija bude u direktnoj zavisnosti sa cijenom akcija fondova na berzi tako da bude u direktnoj zavisnosti od cijene akcija“, zaključila je Garača.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan