ZAGREB, Vanredna uprava Agrokora ponudila je poveriocima nagodbu za rešavanje njihovih potraživanja, kojom se predviđa osnivanje “zdravog Agrokora” čiji bi vlasnici 100 odsto bili kreditori i na koji bi bila prenijeta sva imovina koncerna, dok bi dugovi koji ne mogu da se otplate ostali u “bolesnom Agrokoru”. 
Nacrt prijedloga nagodbe, koji je uz pomoć konsultantske kompanije Aliks Partners pripremila i povjeriocima predstavila vanredna uprava predvođena Antom Ramljakom, osmišljen je kao rešenje za djelimičnu naplatu dugova teških više od 5,5 milijardi evra, pri čemu u tu cifru nisu uključena međusobna potraživanja preduzeća unutar sistema Agrokor, piše “Večernji list”.
Vlasniku Agrokora d. d. Ivici Todoriću, dakle, ostaju samo dugovi, navodi list.
Povjerioci, među kojima su dobavljači, banke i akcionari, dobili bi u novom Agrokoru vlasnički udio u skladu sa iznosom njihovih potraživanja.
Ključno je da u prvoj fazi nagodbe, koja se nacrtom predlaže, Agrokor ostaje jedna cjelina bez komadanja, pri čemu povjerioci kontrolišu proces otplate dugova i sami dogovaraju budućnost kompanija u sastavu sistema.
Operativno poslovanje će, kako se dodaje, biti podjeljeno na nekoliko sektora, koji će imati svoje uprave, ali će strateške odluke donositi odbor holdinga. U međuprostoru između holdinga i vlasnika je takozvana struktura holdinga za efikasnu raspodjelu povrata u koju se prenose sva prijavljena potraživanja povjerilaca u zamjenu za nove instrumente ili pravo na njih, objašnjava Večernji list.
Perjanice Agrokora neće biti potpuno oslobođene dugova, već će im ostati iznos dugova za koji finansijski stručnjaci procene da ih je moguće otplatiti iz poslovanja.
U nacrtu nagodbe ne govori se o otpisu potraživanja, ali jasno je da svi neće moći da se naplate. Naime, poverioci preuzimaju novu kompaniju koja bi u ovom trenutku mogla da ima vrednost od bar dve milijarde evra, ako ne i tri milijarde, što je manje od 5,5 milijardi evra koliko im preduzeća iz sistema koncerna ukupno duguju.
Najčešći otpisi koji su ranije pominjani su oni o otpisu 20 odsto za robu i usluge i oko 70 odsto otpisa finansijskih potraživanja.
Nacrtom nagodbe predviđa se i redoslijed naplate.
Prvenstvo naplate imaju potraživanja zaposlenih u koncernu, zatim na red dolaze povjerioci sa osiguranim potraživanjima, odnosno oni koji kao jemstvo naplate imaju nekretnine ili im je garant solventna kompanija, jer im jemstvo u akcijama koje ne vrijede ništa – ni ne vrijedi. Takvih je popriličan broj i među njima su domaće banke, ali ne više od trećine finansijskih potraživanja.
Iza njih slijede roll-up kreditori koji ukupno imaju osigurano 960 miliona evra potraživanja. To su investicioni fond “Knighthead”, Zagrebačka banka, VTB banka i predstavnik akcionara “Monarch”.
Tek nakon njih idu na naplatu neosigurana potraživanja. Večernji list
