VAŠINGTON,Oko 150 miliona radnih migranata u svijetu šalje kući godišnje više od 300 milijardi dolara, pokazalo je istraživanje Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede i Međuameričke banke za razvoj, čiji su rezultati objavljeni u Vašingtonu.
Rusija je evropski lider po dimenzijama radne migracije, s obzirom da na nju otpada 48 odsto ukupnog broja ekonomskih emigranata iz čitave istočne Evrope, ali je istovremeno i najprivlačnije odredište za gastajbajtere iz zemalja Zajednice Nezavisnih Država. Cilj istraživanja je bio da se proceni količina i ekonomski značaj novca koji radni migranti, takozvani gastajbajteri, šalju u svoju zemlju, prenijela je ruska agencija Itar-Tas.
Prema ukupnom prilivu novca od gastajbajtera, među regionima u svijetu prednjači Azija sa 114 milijardi dolara. Za njom slijedi Latinska Amerika i Karipski basen sa 68 milijardi dolara, ištočna Evropa sa 50 milijardi, Afrika sa 39 i Bliski istok sa 29 milijardi dolara. Među pojedinačnim zemljama, po apsolutnoj količini novca koji pristiže od radnih migranata na prvom mjestu je Indija sa 24,5 milijardi dolara, a zatim slijede Meksiko sa 24,2 milijarde i Kina sa 21 milijardom dolara. Prvu petorku zatvaraju Filipini sa 14,6 milijardi i Rusija sa 13,8 milijardi dolara.
Kad je u pitanju Evropa, najviše sredstava pristiže u Rusiju, s tim što je udio ovog novca u bruto domaćem proizvodu (BDP) relativno skroman, svega 1,4 odsto. Za razliku od Rusije, u mnogim drugim zemljama istočne Evrope, slika je potpuno drugačija. U Ukrajini je tako ukupna suma transferisanog novca, prema istaraživanju, 8,5 milijardi dolara, ili oko osam odsto BDP, s tim što ova sredstva obezbjeđuju “skoro 20 odsto prihoda po stanovniku”. U Belorusiju od gastarbajtera pristiže 2,3 milijardi dolara, ili 6,3 odsto BDP. Moldavski radnici, koji su u svijet otišli “trbuhom za kruhom”, svojim novcem obezbjeđuju 31,4 odsto nacionalne privrede, premda je apsolutna visina skromna, nešto veća od milijardu dolara. U Albaniji je udio novca koji obezbjeđuju njeni žitelji na privremenom radu u inostranstvu veći od 21 odsto BDP, u Bosni i Hercegovini preko 20 odsto, a u Srbiji i Crnoj Gori više od 11 procenata.
U centralnoj Evropi, u koju su u ovom istraživanju svrstane i baltičke zemlje, značaj ovih novčanih tokova je kudikamo skromniji. U Estoniji i Letoniji oni čine po 2,3 odsto BDP, u Litvaniji 1,6 procenata. Najviši pokazatelj u ovoj grupi zemalja, od 3,9 odsto, ima Rumunija.
