ZAGREB, Od početka krize desetine hiljada preduzetnika ugasili su svoje kompanije i nastavili da rade s one strane zakona: po kućama, stanovima, garažama …
Drugi veliki talas “ilegalaca” dogodio se uvođenjem fiskalnih kasa.
U strahu da će morati da prijavljuju svaku zarađenu kunu, što do tada nisu činili, brojne zanatlije odlučile su se za rad na crno. Prema nekim relevantnim istraživanjima, na Hrvatskom zavodu za zapošljavanje nalazi se više od sto hiljada ljudi koji ne žele da aktivno traže posao jer rade ilegalno ili imaju porodične prihode koji su im dovoljni za život, piše Slobodna Dalmacija.
Kad se tome pridoda armija od najmanje dvadeset hiljada penzionera na divljem tržištu rada, ispada da je zaposlenih ilegalaca kao u vrijeme rata, kad je Vlada to dijelom tolerisala zbog socijalnog mira.
Iz primera splitske frizerke Ljijane Jeličić-Subašić, vlasnice frizerskog salona, jasno je da je rad na crno poprimio takve dimenzije da su oni koji uredno posluju: plaćaju kiriju, porez, doprinose i još trista čuda, direktno ugroženi.
“Bila mi je potrebna radnica. Odem na HZZ-o, predam oglas, međutim, deset dana mi se niko nije javio”, kaže ona.
“Vidjela sam da u evidenciji nezaposlenih ima frizerki i sa deset, petnaest godina staža, pa me to čudilo. Zato sam pozvala Zavod da vidim da li su mi nekoga poslali na razgovor za posao. Službenica mi je rekla da su kontaktirali 16 frizerki, a ja joj kažem da niko od njih nije došao na razgovor …” Slobodna Dalmacija