BEOGRAD, Kamate za čuvanje novca u bankama u Srbiji su više nego u regionu i Evropi, ali su i takve nedovoljno atraktivne za građane.
U zavisnosti od količine novca i dužine trajanja oročenja, štednja se može uvećati od 0,2 do 4,5 odsto. Prema podacima NBS, građani trenutno u bankama čuvaju oko osam milijardi evra, što je na nivou prošlogodišnje štednje. Najviše je uloga oročenih do godinu dana. Pojedini bankari tvrde da se štednja više ni njima ne isplati, jer su dio sredstava koje im klijenti povjere, u obavezi da deponuju u centralnoj banci Srbije, a preostali novac da pokušaju investirati, kako bi nešto zaradili. To je, kako kažu, u današnje vrijeme veoma teško i neisplativo.
U posljednje četiri godine kamate na deviznu štednju su prepolovljene. Prije ekonomske krize, kamate na depozite stanovništva dostizale su i 11 odsto, a sada se maksimalno može dobiti oko 4,5 odsto. Bankari kažu da više ne mogu da plaćaju visoke kamate, jer su one veliki trošak, a nisu dobre ni za građane, jer poskupljuju pozajmice privredi i stanovništvu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, smatra da je srednja klasa okosnica štednje i podsjeća na to da je ona davno „razorena“.
– Svakog mjeseca kada izdvoje sredstva za egzistencijalne potrebe ljudi po bijelom svijetu, ostavljaju novac sa strane i čuvaju ga za zdravlje, obrazovanje djece ili uplaćuju u privatne penzijske fondove – objašnjava profesor Đukić. – Ako u rezervi nemaju sredstva dovoljna bar za 24 mjeseca unaprijed, oni smatraju da ne mogu da prežive. Kod nas je situacija potpuno drugačija, jer čovjek koji prosječno zarađuje između 400 i 500 evra ne može da razmišlja o štednji.
Bez obzira na krizu i tešku ekonomsku situaciju, i kod nas još ima onih kojima nešto, ipak, pretekne.
– U prvih šest mjeseci ove godine, oročena štednja stanovništva u evrima kod nas je uvećana za oko pet odsto, a rast oročene štednje u dinarima je bio još intenzivniji – kaže Vladimir Todorović, iz „Erste banke“. – Najčešći pojedinačni iznosi koje naši klijenti oročavaju su hiljadu, pet i deset hiljada evra. Kod dinarske štednje to su od 100.000 do 300.000 dinara. Kamatne stope na oročenu štednju u evrima, u zavisnosti od vrste štednog proizvoda i roka oročenja, kod nas iznose do 4,3 odsto na godišnjem nivou. Što je duži rok oročenja i viši iznos, viša je i kamatna stopa.
Oni koji imaju višak sredstava i dalje najviše štede u evrima, dok je procenat depozita oročenih u dinarima i dalje manji od 10 odsto. Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, građani Srbije ušteđevinu čuvaju na 5.353.653 štednih uloga. Najčešća suma koju odlažu u bankama je manja od 500 evra, koliko se nalazi na čak 4.430.503 računa.
Dinari ili evri
Da li je isplativije štedjeti u dinarima ili evrima, ne zavisi samo od toga kolike su kamatne stope – objašnjava Vladimir Todorović iz Erste banke. – Prednost štednje u dinarima je što nema troškova prebacivanja dinara u evre, ako su prihodi u lokalnoj valuti, nema troškova prebacivanja evra u dinare ako će se poslije ušteđevina koristiti za plaćanje. Na dinare su i znatno više kamatne stope, a ne plaća se ni porez na prihod od kamate. Prednosti štednje u evrima su što je inflacija u evrozoni niža od inflacije u Srbiji i što je evro stabilniji. Vrijedi razmotriti i štednju u nekoliko valuta istovremeno. Novosti
