TUZLA – Tuzlanska hemijska industrija bila je jedna od najperspektivnijih u bivšoj Jugoslaviji, a njena okosnica bio je „Polihem“. Međutim, nakon loše privatizacije od „Polihema“ su ostali samo otrovi koji danas predstavljaju pravu ekološku bombu.
Fabrika „Poliuretanska hemija“, ili “Polihem” sastojala se od dva pogona: „Hlor alkalni kombinat 1“ (HAK 1) i „Hlor alkalni kombinat 2“ (HAK 2).
Preduzeće je 1991. podijeljeno, a HAK 1 je ostao pod nazivom “Polihem”.
Radnici pamte da je „Polihem“ u dobra vremena imao 1.200 zaposlenih i godišnji promet od 120 miliona maraka.
Početkom 2006. godine, Agencija za privatizaciju Federacije BiH (FBiH) prodala je „Polihem“ za 10,7 miliona KM poljskoj kompaniji koja ga je preimenovala u „Poliolchem“.
Novi vlasnik je otpustio većinu radnika, koji su potom tužili kompaniju zbog nepoštivanja kolektivnog ugovora o radu.
Sud u Tuzli donio je presudu u korist radnika, naredio da se popiše imovina preduzeća i objavio javni poziv za njenu prodaju.
U ukupno 83 predmeta imovina je popisana na radnike kojima je firma ostala dužna oko tri miliona maraka za plate. Nekima je na papiru pripalo vatrogasno vozilo, jedan je dobio dio cjevovoda, a drugi inventar laboratorije. Ipak, do danas radnici nisu uspjeli naplatiti svoja potraživanja za neisplaćene plate.
Predstavnik Sindikata „Solidarnost“ Sakib Kopić za CAPITAL kaže da je poljska firma uložila kontratužbu protiv radnika koji se plaše da ulože žalbu zbog enormno visokih sudskih troškova.
„Nisu oni sami sebi donijeli te izvršne presude i popisali imovinu, već je to uradio opštinski sud“, kaže Kopić.
U godinama nakon što je presuđeno u njihovu korist, radnici su protestima pred bivšim „Polihemom“ i institucijama u Tuzli pokušali skrenuti pažnju vlastima kako uprava otuđuje imovinu na koju oni polažu pravo.
Radnici su objašnjavali da uprava siječe fabriku i od starog gvožđa zarađuje velike pare. Takođe su ukazivali i da je u krugu firme ostao nezbrinut opasan otpad.
Da radničke tvrdnje nisu bile samo nagađanja, pokazuje i podatak da je Inspektorat za zaštitu od požara u Tuzli, iz ekoloških razloga zabranio firmi 2011. godine da nastavi sa započetim sječenjem rezervoara hlora.
Tek je susret radnika sa predstavnicima Vlade Tuzlanskog kantona doveo do prve ozbiljne inspekcije. Kantonalna uprava za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona ušla je u pogon krajem 2012. godine.
Inspektori su, između ostalog, utvrdili da se u fabričkom krugu nalazi 12 rezervoara koji su služili za smještaj hlora, kao i nezbrinuti otpad žive, deponovan u 120 buradi zapremine 60 litara. Živa se takođe nalazila u kanalicama bivšeg pogona Elektrolize.
Nakon inspekcije, lokalna uprava poljske multinacionalne korporacije angažovala je obezbjeđenje da štiti krug firme i 2013. godine tuzlanskom sudu poslala zahtjev za pokretanje stečaja.
Tek osam godina kasnije i nakon više inspekcijskih upozorenja, poljska firma je izdvojila 250.000 KM za čišćenje kruga nekadašnje fabrike „Polihem“ i izvoz u treće zemlje 150 tona opasnog otpada.
Međutim, u krugu „Polihema“ i dalje se nalaze velike količine toksičnog i kancerogenog industrijskog otpada koje predstavljaju potencijalnu ekološku bombu i opasnost po zdravlje građana.
Stečaj u „Polihemu“ okončan je 2019. godine zbog nedostatka stečajne mase jer su Poljaci svu imovnu tuzlanske kompanije prebacili na drugu firmu.
CAPITAL: Boris Mrkela