BANJALUKA – Među javnim preduzećima u Bosni i Hercegovini i dalje postoje ona koja prekomjerno zapošljavaju, a rekorder su “Šume Republike Srpske” koje su za godinu dana zaposlile čak 230 novih radnika.
Pokazala je to uporedna analiza poslovanja javnih preduzeća urađena na osnovu baze podataka koju je izradio Transparency international u BiH (TI BIH) i koja je danas predstavljena na konferenciji u Banjaluci.
Transparency international izradio je najveću besplatnu bazu podataka o javnim preduzećima u BiH s ciljem povećanja transparentnosti u upravljanju, prevencije korupcije i većeg učešća javnosti u praćenju njihovog rada.
Na portalu Transparentno.ba javnosti su po prvi put dostupni podaci o poslovanju preko 230 javnih preduzeća koja su u nadležnosti svih nivoa vlasti u BiH.
TI je tražio podatke od 358 javnih preduzeća u BiH, ali je njih 230 dostavilo podatke o poslovanju.
Vršilac dužnosti izvršnog direktora TI BiH Ivana Korajlić je rekla da je baza napravljena tako da omogućava poređenje javnih preduzeća po različitim kategorijama, broju zaposlenih, prihodima, rashodima, neto rezultatu, izdacima za plate, troškovima reprezentacije, troškovima rada nadzornih odbora.
„Zanimljivo je da su i dalje vidljivi negativni trendovi u poslovanju javnih preduzeća. Iako ima određen broj preduzeća koja pozitivno posluju, opet veliki broj njih posluje s ogromnim gubicima. Apsolutni šampioni po gubicima su „Željeznice FBiH“ i „Željeznice RS“ koje su u 2016. godini imale ukupne gubitke oko 60 miliona maraka“, rekla je Korajlićeva.
Dodala je da su, s druge strane, najveću dobit ostvarili „BH Telekom“, „Autoceste FBiH“, „Ceste FBiH“, „Putevi RS“ i Aerodrom Sarajevo.
„Kada se pogleda ukupno deset najuspješnijih kompanija u BiH, od javnih preduzeća samo su „BH Telekom“ i „Autoceste FBiH“ na tom spisku, što je posebno zanimljivo da među najuspješnijim nema preduzeća iz elektro-energetskog sektora koja bi trebala da budu konkurentna u tom smislu“, istakla je Korajlićeva.
Dodala je da postoje preduzeća koja i dalje prekomjerno zapošljavaju, a u čemu prednjače „Šume RS“, te da je jako mali broj preduzeća smanjio broj zaposlenih, a to su uglavnom „Željeznice“ u RS i FBiH koje su u procesu restrukturisanja.
Baza podataka u pojedinim sekcijama nije kompletna jer preduzeća određene podatke nisu dostavila, pogotovo one o visini plata.
„Plate su veće u javnim preduzećima, nego u privatnom sektoru. Zanimljivi su i troškovi reprezentacije koji su značajni, čak i u onim preduzećima koja su u velikim gubicima“, kazala je Korajlićeva.
Što se tiče javnih nabavki, baza poslovanja javnih preduzeća obuhvata i ovu oblast, a TI je zaključio da veliki broj predzeća netransparentno provodi procese javnih nabavki.
„Pojedina preduzeća ili čak ne objavljuju informacije o nabavkama ili se opredjeljuju isključivo za direktne sporazume“, rekla je Korajlićeva.
U TI su najavili da će u idućem periodu objavljivati i druge vrste uporednih analiza o poslovanju javnih preduzeća, te svakodnevno dopunjavati bazu podataka, najprije podacima za 2017. godinu.
„Tek nešto manje od 50 odsto javnih preduzeća dostavilo je bilo kakav odgovor na naš zahtjev u zakonskom roku. Problem u ažurnosti podataka je što nekada dokument čekamo po godinu i više dana“, kazali su u TI BiH.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Veliki nedostatak ovakvih izvještaja je što se uzimaju podaci, koje iskazuju sama preduzeća u svojim finansijskim izvještajima. Svi ti izvještaji su nerealni i zasnovani na precjenjivanju prihoda i potcjenjivanju rashoda.