BANJALUKA, Primarni fiskalni deficiti, slab ekonomski oporavak i rast implicitnih kamatnih stopa bili su glavni uzroci naglog porasta javne zaduženosti posljednjih godina, a isti faktori mogli bi ostati prisutni i u narednom periodu, navodi se u izvještaju Direkcije za ekonomsko planiranje o fiskalnoj održivosti BiH.
Skromne projekcije ekonomskog rasta za period od 2013. do 2016. godine sa prosječnom stopom realnog rasta od 3,2 odsto mogle bi značiti i skroman rast javnih prihoda, ali i veoma nizak prag održivosti javnog duga s obzirom na rastuće kamatne stope.
S druge strane, buduća konsolidacija rashoda biće sve složenija bez ozbiljne reorganizacije predimenzioniranog javnog sektora.
U isto vrijeme, sve izraženije unutrašnje zaduživanje po komercijalnim uslovima moglo bi dovesti do rasta kamata i sve težeg servisiranja javnog duga.
“Sve navodi da bi nastavak situacije iz prethodnih par godina vodio prema neodrživosti fiskalne pozicije BiH”, navodi se u izvještaju.
Uprkos niskim kamatama na javni dug, negativan ekonomski rast u BiH od 2,2 odsto u periodu od 2008. do 2012. godine doveo je do automatske ekspanzije javne zaduženosti, čiji bi nastavak u budućnosti vodio u fiskalnu neodrživost.
Ovakva kretanja su bila glavni uzrok naglog povećanja javnog duga u periodu od 2008. do 2012. godine za skoro 12 procenta, odnosno sa nivoa od 31,4 odsto bruto domaćeg proizvoda /BDP/ na od 42,9 odsto BDP‐a, a ako se tome doda i dug javnih preduzeća, zaduženost javnog sektora je i veća i iznosi 45,9 odsto BDP‐a. Srna