BEOGRAD, Već prvi zvanični sastanak koji je Misija MMF imala sa zvaničnicima u Beogradu pokazao je da će se, i ovoga puta, „uvezena“ kriza vrlo brzo pretvoriti u domaći problem.
Sama činjenica da nam je odmah ponuđeno da se zadužujemo gotovo koliko nam treba, odnosno da u 2012. godinu uđemo uz rušenje zakonski postavljenih fiskalnih pravila i minusom 80 milijardi većim od plana, govori da izazovi preživljavanja – tek predstoje.
– Nema ni govora o tome da možemo da izbjegnemo efekte krize – tvrdi guverner NBS Dejan Šoškić. – Važno je da vidimo da će se bura desiti. Treba da budemo dovoljno obazrivi, da zatvorimo sve prozore i vrata, koja nam stoje na raspolaganju, kako bismo štetne efekte minimizirali.
Kako za „Novosti“ kaže Jurij Bajec, ekonomski savjetnik premijera Srbije, ipak je bitno da u taj „zatvoreni prostor“ uđe i malo „vazduha“. Ali, uz poštovanje utvrđenih fiskalnih pravila.
– Već u utorak bi Misija MMF mogla Vladi Srbije da predloži svoje viđenje mogućih rješenja – otkriva Bajec i dodaje da je, u čitavoj situaciji, dobro da nam je bankarski sektor stabilan. – Naravno, hitno je potrebno naći rješenja za nelikvidnu privredu, pa i ući u određene davno planirane poslove, poput reforme javnih preduzeća.
Predsjednik Fiskalnog savjeta Srbije prof. Pavle Petrović priznaje, za „Novosti“, da je ova institucija već smanjila projekciju privrednog rasta u 2012. godini sa tri odsto na 1,5 odsto.
– Ova promjena dovodi do povećanje dozvoljenog deficita budžeta u 2012. godini sa planiranih 3,9 odsto, na 4,5 odsto BDP – ističe Petrović. – Posljedica nižeg privrednog rasta će gotovo izvjesno biti i prekoračenje zakonski definisane granice javnog duga od 45 odsto BDP u narednoj godini. Treba se, ipak, potruditi da deficit bude niži od 4,5 odsto BDP.
Guverner Šoškić, ipak, vjeruje da bilo kakva vrsta kompromisa koji bi vodila ka nepoštovanju fiskalnih pravila, ne bi bila dobra za Srbiju.
– Ne smijemo da zaboravimo važnu stvar: koliko mi, zapravo, opcija za finansiranje deficita imamo? Da li zaista možemo da finansiramo veći deficit od onoga koji je predviđen našim zakonom o budžetskom sistemu? Da li postoji kapacitet na međunarodnom ili na domaćem finansijskom tržištu da se relativno povoljno takav deficit finansira? Uvjeren sam da bi takve opcije bile vrlo ograničene, kratkoročne, sa negativnim posljedicama za kredibilitet i fiskalnu održivost naše zemlje – zaključuje guverner NBS.
Manje ulaganje
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris upozorava da će se kriza javnih dugova u Evropskoj uniji odraziti na Srbiju kroz smanjenje priliva direktnih stranih investicija, doznaka dijaspore iz inostranstva i na izvozne prihode zemlje.
Zaposlenost
Kako održati nivo zaposlenosti – takođe je jedan od izazova krize. Ministar Ćirić priznaje da od 2008. postoji negativan trend i da je broj zaposlenih smanjen sa 1,9 na 1,7 miliona građana. Ipak, mjerama Vlade sačuvano je više od 50.000 radnih mjesta. Novosti