BERLIN, Više od polovine Nijemaca je uvjereno da bi im bez evra bilo bolje, pokazalo je jedno nedavno istraživanje.
Takvo mišljenje koje govori da je Nijemcima, izgleda, dojadilo otplaćivanje dugova drugih članica evrozone, predstavlja realnu prijetnju raspada tog monetarnog regiona na dva dijela – u jednom, Finskoj i Njemačkoj, koristile bi se marke, a evro bi ostao ostalim članicama.
To bi bilo najradikalnije rješavanje dužničke krize, opet na račin njemačkih poreskih obveznika koji bi platili čitav taj “brakorazvodni proces”, ukazali su autori bloga Naked capitalism koji su analizirali podatke ispitivanja odnosa Nijemaca prema evrozoni.
To ispitivanje je pokazalo kako 51 odsto anketiranih smatra da bi Njemačkoj bilo bolje ukoliko bi napustila evrozonu, a svega 29 odsto je uvjereno da bi to promijenilo njihov život nagore, prenijela je internet stranica Finmarket.ru.
Takođe 71 odsto ispitanika smatra da Grčka mora da bude isključena iz evrozone ukoliko ne ispuni zahtjeve kreditora.
Većina ispitanika pri tom teško da shvata kako isključenje Grčke može da dovede do raspada monetarnog bloka jer bi zaoštrilo probleme Španije i Italije, ukazali su autori bloga.
Svega trećina Nijemaca je uvjerena da kancelarka Angela Merkel sprovodi ispravnu politiku na rješavanju evrokrize.
Podrška Merkelovoj, lideru Hrišćansko-demokratske unije (CDU), je u padu i njoj će biti teško da ponovo pobjedi na izborima i u 2013. po treći put dođe na funkciju kancelara.
Merkelovoj, ipak, još uvijek daje podršku 63 odsto Nijemaca, pokazalo je istraživanje iz sredine jula.
Profesor ekonomije na Univerzitetu Mičigen u Sjedinjenim Američkim Državama Majls Kimbol je zaključio kako bi u slučaju da vlada Njemačke posluša svoje građane i odbaci evro, u bivše monetarnom bloku postojale dvije valute – evro za slabije članice i marke za Njemačku i njene saveznike, kao što je Finska.
S geopolitičke tačke gledišta, takav ishod bi bio poželjniji od odbacivanja evra u slabijim članicama evrozone, smatra profesor Kimbol.
Njemačka bi, sugeriše Kimbol, uzela na sebe sve troškove izlaska iz evrozone, a ostale članice bi izbjegle surove ekonomske posljedice.
Evropska centralna banka (ECB) bi i dalje upravljala objema valutama, pri čemu bi dio upravnog odbora ECB bio odgovoran za sjeverne članice, a dio za južne, što bi umanjilo negativan diplomatski uticaj od izlaska iz bloka evra.
Za Njemačku bi bilo najefikasnije da brzo vrati marku.
Svaki evro na računima banaka bio bi preko noći konvertovan u 0,667 maraka.
Na jugu Evrope, koji bi ostao u evrozoni, bila bi sprovedena meka devalvacija, što bi pomoglo tim zemljama da smanje svoje dugove.
Sporazumi, nominovani u evrima, ostali bi u evrima, ali bi to već bila druga, jeftinija valuta.
Kreditori bi, naravno, pretrpjeli štetu.
Na taj način bi u evrozoni bio realizovan sporazum svoje vrste – Njemačka bi ostatku evrozone izlazak platila ogromnim transferom, ali ne bi više morala da troši na spasavanje evra.
Profesor ekonomije i finansija na Univerzitetu u Čikagu Anil Kašjap i Kenet Grifin iz investicione kompanije “Sitedel” su još krajem juna pozivali Njemačku da ostavi evro, ukoliko zaista želi da dužnička kriza u evrozoni bude suzbijena.
Devalvacija evra bi, naime, povećala konkurentnost svih članica evrozone, uključujući Francusku i Holandiju.
To bi podstaklo rast proizvodnje, što bi dovelo do toga da stopa nezaposlenosti u Španiji, Portugalu, Grčkoj i drugim članicama počne da se smanjuje.
Te zemlje bi time dobile predah za restrukturisanje svojih ekonomija, reformisanje tržišta rada, vraćanje povjerenja investitora i otpočinjanje većeg ubiranja poreza, pa bi sa dužničkom krizom u evrozoni bilo konačno završeno.
Ostaje pitanje kakvu bi korist iz toga izvukla sama Njemačka.
Ta zemlja je izvukla najveću korist od uvođenja evra, što se odražava u njenom ogromnom trgovinskom suficitu, podsjećaju autori bloga.
Nijemci, međutim, nikada nisu gajili ljubav i pokazivali blagodarnost prema zajedničkoj evropskopj valuti.
Cjelokupnu korist su izvukle korporacije koje su snizile realne plate, objašnjavajući to time, što je Njemačka ušla u evrozonu s precjenjenim valutnim kursom, zbog čega joj je neophodno da reformiše tržište rada.
Porast konkurentnosti Njemačke je na taj način povezan ne sa rastom produktivnosti rada, već sa pogoršanjem uslova rada.
Efekat jednostranog izlaska Njemačke iz evrozone nije izračunat, ali je jasno šta bi bilo ako bi se evrozona raspala mimo volje Njemačke.
U holandskoj banci ING su izračunali da bi bruto domaći proizvod (BDP) Njemačke u tom slučaju opao za 9,2 odsto, a nezaposlenost porasla na 9,3 odsto.
Nijemci bi, bez obzira šta bi se desilo s ostatkom zone evra, postali siromašniji, zaključili su stručnjaci banke ING. Tanjug
