BEOGRAD, Srpsku privredu je „ubilo“ potrošačko društvo. Tako bi bilo i sa krizom i bez nje, ocjena je prosječnog privrednika u Srbiji.
Vlasnik tako prosječnog preduzeća prijetnje novim udarom krize dočekuje bez imalo optimizma i sa sasvim opravdanim strahom da njegova firma novu recesiju – neće preživjeti. I, ako pitate privrednike gdje je rješenje, skoro jednoglasno kažu – niži porezi i doprinosi, linearno oporezivanje, jeftinija država i prepolovljeno „crno“ tržište. Privrednici vjeruju da rješenjem nekih od ovih problema mogu biti ublaženi i gubici srpskih firmi.
Dok se prije tri godine „klatilo“ finansijsko tržište prosječno preduzeće u Srbiji još je poslovalo sa dobitkom. U gubitak je zakoračilo pred sam kraj 2008. godine. Tada je ukupni „minus“ privrede, kada bi se podijelio na broj preduzeća, iznosio malo više od 400.000 dinara. Prošlu godinu privreda je ispratila sa čak 90 milijardi dinara gubitka, što znači skoro milion po preduzeću.
Kriza je bez zvaničnog zaposlenja ostavila skoro 230.000 radnika. Prije tri godine je većina firmi angažovala do deset ljudi. Danas se radna snaga „prepolovila“. Najbrojnija su preduzeća u kojima ima najviše pet radnika.
– Ne mogu da se složim da je svjetska ekonomska kriza bila uslov za radikalno posrnuće naše privrede – objašnjava Milan Knežević, vlasnik „Modusa“. – Mi smo za tri godine broj zaposlenih sa 250 smanjili na 120, za onoliko koliko je pala tražnja. Investicije su potpuno obustavljene, a ni u tehnološke inovacije nismo uložili ni dinara. U naredne dvije godine 80 odsto malih i srednjih preduzeća neće opstati. Oko 80.000 njih će otići u stečaj, jer nemaju način da vraćaju kredite. Oko 31.000 malih i srednjih preduzeća je prošlu godinu završila sa gubitkom i ne može da podigne novi kredit da bi otplaćivali stari. Moja firma je opstala samo zahvaljujući tome što nismo bili zaduženi.
A krediti su tokom prethodnih godina rapidno rasli. Prema podacima Kreditnog biroa preduzeća su kod banaka u Srbiji bila zadužena u iznosu od 658 milijardi dinara. Danas je ta cifra premašila 1.200 milijardi dinara. Na to treba dodati i skoro devet milijardi evra prekograničnih pozajmica. Drastično se povećao i broj poslodavaca koji ovdašnjim bankama ne mogu da isplate ratu. Tokom 2008. godine u kašnjenju je bilo 36 milijardi dinara, a sada je taj iznos čak šest puta veći. Kolika je zaduženost pokazuje i podatak da je svaki pozajmljeni dinar pokriven sa svega 55 para sopstvenog kapitala.
– Stanje nije bilo sjajno ni 2008. godine, ali su se tada firme zaduživale, a danas to malo ko može – kažu u Uniji poslodavaca. – Prosječan rok naplate je bio 65 dana, a danas je 120 dana. Nenaplativa potraživanja su bila u iznosu od sedam odsto, a sada čine i 15 odsto.
Plata pada
Zaposlenima ne treba nikakva zvanična statistika da bi znali da im zarade vrijede sve manje. Ali evo kako to izgleda kroz precizne podatek – u junu 2008. prosječna plata je iznosila 32.648 dinara. Tada je to bilo 413 evra. Seprembarska plata iznosila je 38.763 dinara. Pretvoreno u evropsku valutu – 383.
Zatezna kamata
Privreda trenutno na ime neuplaćenih doprinosa za zdravstveno, penziono i za osiguarnje za slučaj nezasposlenosti duguje – 317 milijardi dinara. A ovaj dug, već od januara, biće po svoj prilici neuporedivo veći. – Prije tri godine je usvojen Zakon o otpisu dugova, ali su se preduzeća, koja su ušla u taj program, obavezala da će naredne tri godine izmirivati sve svoje obaveze – objašnjavaju u Poreskoj upravi. – Taj rok ističe 1. januara 2012. i vjerovatno ćemo ustanoviti da dobar dio njih obavezu nije ispunio. Ne samo da će im se obračunati stari dugovi, već i kamata od 23 odsto na godišnjem nivou. Novosti