KRUŠEVAC, Ruski investicioni fond Region i NIS Gaspromnjeft zainteresovani su za kupovinu kruševačke Fabrike maziva (FAM).
Ova fabrika je u postupku restrukturiranja od sredine 2011. godine, kada je raskinuta privatizacija.
Uz to su tri multinacionalne kompanije zainteresovane za strateško partnerstvo, rečeno je agenciji Beta u tom preduzeću.
Predstavnici investicionog fonda Region su, po riječima zastupnika kapitala u FAM-u, Ljubimira Šubare, nedavo posjetili preduzeće, razgovarali sa poslovodstvom i izrazili interesovanje za kupovinu fabrike.
Dodao je da je za “određene oblike saradnje, pa i kupovinu FAM” zainteresovan i NIS Gaspromnjeft.
Zainteresovanost za stratešku saradnju sa FAM-om pokazale su tri velike multinacionalne kompanije – što u domenu transfera tehnologija i “prenosa znanja”, što u smislu uslužne prerade i proizvodnje za poznatog kupca, za šta postoji konkretna ponuda za godišnju isporuku od 5.000 tona maziva, kazao je Šubara.
Termin privatizacija fabrike, kazao je Šubara, u velikoj mjeri zavisi od spremnosti potencijalnih intersenata da kupe FAM, ali proceš restrukturiranja te fabrike mora da se završi do polovine 2014. godine.
Dodao je da je restrukturiranje u početnoj fazi zbog isprepletenosti obaveza FAM sa ostalim članicama grupe NIBENS, posebno zbog postupaka koji se vode pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Fabrika maziva je, po riječima Šubare, 2012. godinu završila pozitivno, uz proizvedenih 7.800 tona gotovih proizvoda što je “više nego zadovoljavajuće”, imajući u vidu apsolutni nedostatak obrtnih sredstava, proizvodnju i nabavku sirovina po “sistemu snalaženja” i korišćenja unutrašnjih rezervi.
“FAM je od raskida privatizacije poslovao pozitivno, uz izmirivanje svih obaveza prema dobavljačima, državi i zaposlenima. Osim toga, FAM je morao da izmiri više od 2,5 miliona evra obaveza nastalih u vrijeme prethodnog vlasnika”, kazao je on.
Preduzeće, rekao je Šubara, svakodnevno “kuburi sa obrtnim sredstvima”, ali je uspjelo da održi veoma visok nivo proizvodnje i da čak napravi nekoliko novih proizvoda. Fabrika od uvodjenja restrukturiranja nije od države dobila “ni dinar kredita ni subvencija”, čak ni po zaključku Vlade o odobrenju kredita za obrtna sredstva iz Fonda za razvoj, ukazao je Šubara. Beta