SARAJEVO, Član Predsjedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović izjavio je danas u Njujorku da je ekonomija BiH u recesiji, iako bilježi prošlogodišnji rast od 0,8 odsto, a da ključni problemi postaju rastuća nezaposlenost koja premašuje 25 odsto, veliki spoljnotrgovinski deficit, mali obim privrednih aktivnosti, nizak nivo stranih investicija, te zaduženost i deficit u javnom sektoru.
”Slaba konkurentnost i dalje je Ahilova peta ekonomije BiH i zemalja regiona”, rekao je Radmanović obraćajući se Generalnoj skupštini UN na debati o temi ”Stanje svjetske ekonomije i finansija u 2012. godini”.
Prema njegovim riječima, ekonomija BiH ima otvoreni i potpuno liberalni karakter, sa spoljnotrgovinskim i ekonomskim vezama usmjerenim prema zemljama regiona i Evropske unije.
On je naveo da su sve zemlje u regionu, pa i BiH, do 2008. godine ostvarivale stopu ekonomskog rasta višu od pet odsto i napredak u ključnim ekonomskim indikatorima, poput rasta industrijske proizvodnje, smanjenja nezaposlenosti, rasta bruto domaćeg proizvoda /BDP/ itd.
”Nažalost, BiH spada u red najsiromašnijih zemalja regiona zapadnog Balkana i Evrope. To je ozbiljan izazov našim ekonomskim naporima izlaska iz ekonomske krize. Dugotrajna i velika nezaposlenost i siromaštvo su tihi razarači naših ekonomija i socijalne stabilnosti. U regionu postkonfliktne tranzicije to je konstantna prijetnja i političkoj stabilnosti zemlje i regiona u cjelini”, rekao je Radmanović.
Kao određenu prednost BiH u odnosu na ostale zemlje u regionu, Radmanović je naveo da BiH još uvijek ima nizak nivo zaduženosti javnog i privatnog sektora, u odnosu na učešće duga u BDP-u.
”BiH, kao i zemlje regiona, nisu, niti u budućnosti imaju opasnost da dožive scenario prezaduženosti i nemogućnosti otplate dugova, kao što je situacija u nekim evropskim zemljama koje su članice EU”, poručio je srpski član Predsjedništva BiH.
Radmanović je izrazio uvjerenje da i pored svega postoje mogućnosti za stabilizaciju ekonomija, uz relativno malu ekonomsku i političku podršku, koju prvenstveno očekuje od Evropske unije.
”Sa ekonomske strane nam je potreban veći nivo direktnih investicija i veća dostupnost kreditnih i grant sredstava kroz različite fondove i to u oblasti realnog sektora, u kojima BiH i zemlje regiona imaju komparativne prednosti. To se prije svega odnosi na ulaganja u energetske odnosno hidroenergetske potencijale, te u metalsku, drvnu i prehrambenu industriju”, rekao je Radmanović.
Osim direktne podrške sektoru ekonomije, kaže Radmanović, jednakim intenzitetom je potrebno pojačati političku prisutnost i angažovanje EU u BiH i zemljama regiona, kako bi se okončao proces integracije u EU.
Ističući da cijeni načelo ekonomske solidarnosti na kome počiva EU, Radmanović je izrazio nadu da će razvijene zemlje EU, i to prvenstveno one najveće i najsnažnije, pronaći model da pomognu i investiraju u BiH i zemlje regiona, kako bi se obezbjedila ekonomska i politička stabilnost na Balkanu. Srna