BEOGRAD , Naftna industrija Srbije, poslije godinu dana otkako je „Gaspromnjeft” preuzeo 51 odsto te kompanije, postala je vlasnik 37 objekata, od 10.000 nepokretnosti. Svih 10.000 nepokretnosti bi s Republičke direkcije za imovinu trebalo da pređu u vlasništvo NIS-a do 1. juna ove godine, kada bi akcije te kompanije trebalo da se nađu na berzi, a kompanija postane otvoreno akcionarsko društvo.
Pravni status imovine NIS-a je izuzetno komplikovan, jer je samo 40 odsto nekretnina registrovano u javnim knjigama Republike Srbije i to tako da ta kompanija ima pravo korišćenja, dok pravo na imovinu pripada i dalje državi Srbiji.
Preostalih 60 odsto je imovina koja čak nije ni blagovremeno registrovana, kaže neimenovani izvor za list Politika, što nije dobro ni za kompaniju, ni za njene akcionare. Proces preregistracije imovine nije vezan za transformaciju NIS-a iz sadašnjeg zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo i izlaskom na berzu, ali je ovo pitanje direktno u vezi sa formiranjem vrijednosti akcija na berzi.
Teško je, kaže isti izvor, očekivati da će kompanija koja ima manje od jedan odsto aktive registrovane kao svoje vlasništvo imati bilo kakvu značajniju tržišnu vrijednost. U takvim okolnostima postoji ozbiljan rizik znatnog pada vrijednosti akcija u trenutku izlaska NIS-a na berzu upravo zbog toga što imovina kompanije nije registrovana.
Vlada i NIS, inače, zajedno rade na utvrđivanju spiska imovine NIS-a od maja prošle godine.
Ugovorom o prodaji 51 odsto akcija te kompanije predviđena je isplata njenog osnivačkog kapitala, a trenutno, kako je potvrđeno, taj kapital nije formiran. Kupoprodajnim ugovorom je definisano i dobijanje garancije da je NIS vlasnik kompletne imovine na dan 31. 12. 2007. godine. Međutim, spisak nepokretnosti nije definisan.
Prema informacijama dostupnim „Politici”, glavne prepreke na putu rješavanja ovog problema jesu naše neprilagođeno zakonodavstvo, administrativne barijere i određena nepodudarnost dokumentacije s pojedinim nadležnim ministarstvima.
Nerješeno imovinsko pitanje NIS-a procjenjuje se kao najveći poslovni rizik. Tako odsustvo dokumentacije kojom se potvrđuju vlasnička prava NIS-a i prava na korišćenje objekata, onemogućava potpisivanje detaljnih ugovora koji su neophodni za modernizaciju kompanije u koju samo tokom 2010. treba uložiti oko 215 miliona dolara.
U jedinstvenom spisku imovine postoji 4.020 objekata koji se vode kao vlasništvo države, kao i 4.528 onih koji uopšte nisu upisani u javne knjige. Nisu proknjižena prava na korišćenje 148 benzinskih pumpi, 1.189 cjevovoda, 1.843 bušotine, 227 zgrada, kao i šest skladišta za gorivo.
Slična situacija je i s parcelama koje koristi kompanija – od ukupne površine 6.426 hektara NIS ima pravo da koristi 1.189, dok preostalih 5.327 hektara koristi bez evidencije u javnim knjigama. Politika
