BANJA LUKA – Hiljade deviznih štediša iz BiH kojima je novac ostao zarobljen u Invest banci Beograd strahuju da bi zbog nemara zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova BiH mogli ostati bez ušteđevine na koju čekaju duže od dvije decenije.
Problem je nastao što Uprava za javni dug Srbije još nije obaviještena da je Savjet ministara BiH donio odluku o utvrđivanju prava na isplatu devizne štednje koja podrazumijeva izdavanje potvrde nadležnog entitetskog organa. Iako je iz Ministarstva finansija i trezora BiH još prije mjesec putem Ministarstva inostranih poslova BiH upućen dopis, Uprava za javni dug Srbije ga još nije dobila zbog čega nema ni potrebne informacije.
Građani koji su štednju imali u filijalama Invest banke na teritoriji FBiH počeli su predavati zahtjeve za potvrde da nisu ostvarili svoje pravo na povrat štednje Finansijsko-informacionoj agenciji (FIA), dok u Srpskoj od marta ove godine takve potvrde izdaje Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF). Za građane koji su štednju imali u bankama na teritoriji Srbije potvrde izdaje Ministarstvo finansija i trezora BiH na osnovu odluke Savjeta ministara od 30. avgusta 2017. godine.
Štediše koje su već počele da predaju potvrde u Srbiji kažu da im je u Upravi za javni dug Srbije rečeno da ih niko iz Ministarstva finansija i trezora BiH nije obavijestio o tome da postoji odluka niti kakva potvrda je za njih validna.
– Rekli su nam da ne mogu biti sigurni ni da li će te potvrde biti i prihvaćene kao relevantan dokaz o štednji – kaže jedan od štediša.
Štediše upozoravaju da im je svaki dan dragocjen jer je krajnji rok da predaju potvrde za povrat stare devizne štednje mart 2018. godine.
U Ministarstvu finansija Srbije potvrdili su da iz BiH još nisu dobili zvanični dopis o tome koja institucija je određena za izdavanje navedenih potvrda.
– Dok ne dobijemo zvanični dopis nijedna potvrda nije relevantna. Ta informacija, čim je dobijemo, biće objavljena na internet stranici Uprave za javni dug – naveli su u Ministarstvu finansija Srbije.
Njihov stav potvrđuje i činjenica da na internet stranici Uprave za javni dug još nema nikakvog obavještenja o tome.
U kabinetu ministra finansija i trezora Vjekoslava Bevande kažu da su obavili svoj dio posla.
– Ministarstvo finansija i trezora uputilo je 27. septembra dopis Ministarstvu inostranih poslova BiH u kome zahtijeva da diplomatskim putem u Srbiju pošalju dopis i odluku Savjeta ministara čiji sastavni dio je i potvrda o štednji – rekli su Bevandinom u kabinetu i dodali da će provjeriti da li je Ministarstvo inostranih poslova dostavilo dopis nadležnim organima Srbije.
Portparol Ministarstva inostranih poslova BiH Nebojša Regoje kaže da su 10. oktobra dopis poslali putem ambasade BiH u Beogradu.
– O pomenutoj odluci, u skladu sa uobičajenom diplomatskom praksom, zvaničnom diplomatskom notom putem ambasade BiH obavijestili smo Ministarstvo inostranih poslova Srbije – naveo je Regoje.
Nepoznato je, međutim, zašto je Ministarstvo inostranih poslova BiH poslalo dopis ambasadi u Beogradu tek 10. oktobra iako im je iz Ministarstva finansija i trezora upućen još 27. septembra.
Ambasador BiH u Beogradu Lazar Mirkić kaže da je dobio dopis i da ga je odmah proslijedio Ministarstvu inostranih poslova Srbije.
– Takve note prosljeđujem odmah, dan za dan. Sva pošta ide putem Ministarstva inostranih poslova Srbije koju oni zatim distribuišu na različite adrese. Vjerujem da je pitanje dana ili sata kada će taj dopis biti u Upravi za javni dug Ministarstva finansija Srbije – rekao je Mirkić.
Novac će biti isplaćivan na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava, koja je donesena u julu 2014. godine. Tom presudom Srbiji je naloženo da od avgusta 2018. godine počne isplatu štedišama na prostoru cijele bivše Jugoslavije. Oni moraju namiriti sve građane koji su imali štednju u Invest banci koja je poslovala na teritoriji bivše Jugoslavije. Visina depozita koji su položeni do 27. aprila 1992. godine iznosi oko 310 miliona evra, a u taj iznos uračunata je i kamata do 2016. godine.
Klirinški dug
Slična situacija dogodila se i prilikom procesa koji je prethodio isplati 125 miliona dolara ruskog duga BiH.
Isplata je bila blokirana jer nota koju je uputilo Ministarstvo inostranih poslova BiH ni nakon deset dana nije bila stigla ruskom Ministarstvu finansija. Ostalo je nepoznato zašto je nota, koju je Ministarstvo finansija i trezora proslijedilo Ministarstvu inostranih poslova, a ono ambasadi BiH u Moskvi, toliko dugo stajalo u ambasadi. Nadležni su reagovali tek nakon objavljivanja teksta o tome u “Glasu Srpske.