BEČ, Projekat gasovoda “Nabuko” dobio je šestog partnera, pošto se konzorcijumu energetskih koncerna iz Austrije (OMV), Rumunije (Transgaz), Mađarske (MOL), Bugarske (Bulgargaz) i Turske (Botas) priključio nemački RWE.
U Ministarstvu privrede Austrije u Beču juče je posle podne svečano je potpisan sporazum o pristupanju RWE projektu “Nabuko”.
Potpisivanju su prisustvovali ministar privrede Austrije Martin Bartenštajn, ministar energetike Turske Hilmi Giler, ministar privrede i finansija Rumunije Varujan Vosganian, ministar privrede i energetike Bugarske Petar Dimitrov, kao i mađarski državni sekretar
Gabor Diosi i predstavnik nemačke ambasade u Beču.
Projekat “Nabuko” iniciran je od strane pet partnerskih zemalja, koje su 11. oktobra 2002. potpisale sporazum.
“‘Nabuko’ je i dalje u životu'”, podvukao je šef ovog projekta Rajnhard Miček pred potpisivanje sporazuma sa RWE.
On se time osvrnuo na sporazum o izgradnji gasovoda “Južni tok” između ruskog “Gasproma” i Bugarske, kao i Srbije, potpisan prošlog meseca, koji se često smatra konkurencijom projektu “Nabuko”.
Ssef rumunskog “Rompetrola” Dinu Petriciu rekao je ranije da je “Južni tok” smrtni udarac projektu “Nabuko”.
Pristupanjem RWE projektu “Nabuko” treba nanovo da se oživi ovaj projekat, koji bi trebalo da počne da se izgrađuje od 2009, a od 2012. da isporučuje gas.
Planirani troškovi za gasovod dužine 3.300 kilometara procenjuju se na oko pet milijardi evra, od čega će 30 do 40 odsto sredstava obezbediti akcionari, a ostatak banke, među kojima će biti Evropska investiciona banka ili Svetska banka.
Jedan krak gasovoda “Nabuko”, nakon što bude kompletno izgrađen, isporučivaće 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje.
Rukovodilac projekta Miček smatra da bi do 2030. mogao biti izgrađen i jedan drugi krak, kako bi 60 milijardi kubnih metara gasa dospelo u Evropu.
Mnoge procene govore o tome da će potražnja za gasom u Evropi do tada dostići 800 milijardi kubnih metara godišnje.
Koncerni uključeni u projekat “Nabuko” dogovorili su se da će primiti, pored RWE, još jednog partnera ukoliko bude postojalo interesovanje. Tako bi sedam zemalja radilo na izgradnji gasovoda, koji treba da obezbedi Evropu gasom, kako više ne bi zavisila isključivo od ruskih isporuka.
Bugarska i Rumunija podržavaju ulazak francuskog “Gaz de Fransa”, dok to odbija Turska iz političkih razloga, jer je Francuska pre dve godine donela odluku o krivičnom gonjenju negiranja genocida u Jermeniji.
“Nabuko” se, pošto teži ka alternativnim izvorima, smatra anti-ruskim projektom, iako njegovi graditelji to odbacuju, tvrdeći da on služi samo divesifikaciji izvora isporuka.
Naime “Nabuko” treba u Evropu da dovede gas iz Kaspijskog regiona, sa Bliskog i Dalekog istoka.
U planu je da na početku rada gasovoda, to jest 2012. godine, cevovod u Evropu doprema najpre gas iz Azerbejdžana, Turkmenistana i Rusije, a kasnije je moguće da će isporučivati i gas iz Irana.
Prema sporazumu, gasovod “Nabuko” treba Turskoj da obezbedi pet do deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, Bugarskoj milijardu kubika, Mađarskoj dve milijarde kubnih metara, a ostatak od planiranih 31 milijardu kubnih metara namenjen je za zapadnu Evropu.