BEOGRAD – Narodna banka Srbije revidirala je naviše rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini sa prethodnih 1‚8 odsto na između 2,3 i 2,5 odsto, izjavila je danas guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Prema njenim riječima, imajući u vidu trenutna ekonomska kretanja daleko je izvjesnije da će konačni nivo rasta biti u gornjoj granici projekcije na nivou od 2,5 procenata.
Rast bi trebalo da podstaknu investicije prvenstveno u izvozni sektor, dalja realizacija infrastrukturnih projekata, niži troškovi poslovanja zbog jeftinijih kredita i cijena energenata, kao i rast izvoza.
Tabaković je istakla očigledan oporavak srpske privrede potvrđuju makroekonomski pokazatelji, navodeći u tom kontekstu da je fiskalni deficit u prvom kvartalu iznosio 16 milijardi dinara, što je za gotovo četvrtinu manje u odnosu na isti period 2015.
“Taj deficit iznosi 1,7 odsto procjenjenog BDP-a, dok je u uporednom periodu prošle godine bio 2,4 odsto”, rekla je Tabaković na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji u NBS.
Pored toga, kako je navela, tekući deficit platnog bilansa je više nego prepolovljen u odnosu na isti lanjski kvartal, i iznosi 3,3 odsto BDP-a. Deficit tekućeg računa je u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama sa 133 odsto.
Guverner NBS je rekla da je realni rast izvoza u prvom tromjesečju ove godine ubrzan na 13,4 odsto međugodišnje, dok je rast uvoza usporio na četiri odsto.
“Još bolje makroekonomske pokazatelje i izglede za naredni period prepoznale su i potvrdile i Evropska komisija koja je revidirala naviše projekciju našeg privrednog rasta za ovu i narednu godinu, kao i rejting agencije koje su poboljšale izglede kreditnog rejtinga Srbije”, podsjetila je Tabaković.
Briga NBS u narednom periodu biće, kako je istakla, stimulisanje kreditnog rasta, koji omogućava i rast BDP-a.
Dodala je da je centralna banka već započela razgovore na tu temu sa poslovnim bankama, kojima je najavila dolazak konkurencije u vidu mikrofinansijskih organizacija.
U maju počinje rast međugodišnje inflacije
“Međugodišnja inflacija u Srbiji će u maju otpočeti rast koji će početkom sljedeće godine stići u granice cilja, nakon čega bi trebalo da se stabilizuje na nivou od nešto iznad tri odsto”, izjavila je Tabaković.
Tabaković je navela da je aktuelno kretanje inflacije ispod donje granice cilja posljedica niskih cijena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Podsjetivši da je u aprilu međugodišnja inflacija iznosila 0,4 odsto Tabaković je ukazala da su na njen pad uticale i cijene voća i povrća, kao i dezinflatorni pritisci iz zemalja zone evra i agregatna tražnja.
Predstavljajući inflatorna očekivanja kod tržišnih učesnika, Tabaković je navela da finansijski sektor očekuje da će se inflacija u ovoj godini kretati oko 2,5 do 2,8 odsto, dok su očekivanja privrede niža i iznose dva procenta.
Stanovništvo po pravilu ima nešto viša inflaciona očekivanja koja iznose pet procenata što je, kako je istakla u granicama cilja.
Povećana neizvjesnost u međunarodnom finansijskom tržištu krajem prošle godine, imala je depricijacioni efekat na dinar, rekla je Tabaković dodajući da je, s druge strane, znatno bolji izvozni rezultat i priliv stranih direktnih investicija doprinosio ublažavanju tih pritisaka.
“Očekujemo da će ublažavanju tih pritisaka doprinjeti i aktuelna kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu koja su se odrazila na poboljšanje premije rizika Srbije koja je smanjena za 64 bazna poena na 267 baznih poena”, rekla je Tabaković.
Tabaković je istakla da će NBS pomno pratiti kretanja na eksternim finansijskim i robnim tržištima kako bi monetarnu politiku prilagođavala funkciji održanja finsijske stabilnosti, ističući da neće po svaku cijenu ići na snižavanje referentne kamatne stope, već će odluke donositi u skladu sa kretanjima na međunarodnim tržištima. Tanjug
