BEOGRAD, Tendencija smanjivanja kreditne aktivnosti u Srbiji se nastavlja a povećava se kašnjenje u otplati kredita privrede i građana, izjavio je juče generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić, i ocijenio da je dugoročno rješenje za te probleme priliv stranih investicija, pokretanje privrede i rast standarda građana.
Dugalić je, na konferenciji za novinare u UBS, rekao da je stopa nenaplativih kredita kod pravnih lica u privredi smanjena sa 31,1 odsto u decembru 2013. na 29,1 odsto u februaru ove godine, kod preduzetnika su nenaplativi krediti prošlog mjeseca iznosili 21,5 odsto, a kod građana 8,8 odsto.
Kako je napomenuo, prosjek za cijelu Srbiju iznosi je u februaru 22,8 odsto, što je lošija situacija nego u januaru.
Docnja u otplati zajmova kod pravnh lica iznosila je u februaru 16,4 odsto, kod građana se već nekoliko mjeseci povećava za po 0,1 odsto i u februaru je ta stopa dostigla 5,2 odsto, što je posljedica pada standarda, gubitka posla, objasnio je Dugalić.
Komentarišići standard građana Srbije, generalni sekretar UBS je rekao da u Evropi trenutno nema niže prosječne zarade od 330 evra, koliko iznosi u Srbiji, jer čak i Makedonija ima više zarade.
Zabilježen je pad odobravanja stambenih kredita do 50 odsto, kod građana prije svega, jer se manje kupuju stanovi, manje se grade kuće, što nije dobar signal, ukazao je on, primjećujući da je ekspanzija stambenih kredita ozbiljan signal da privreda oživljava što sada nije slučaj.
Tu situaciju bi mogao jedino da popravi priliv stranih investicija, rast privrede i rast standarda, i to bi bilo dugoročno rješenje, kazao je Dugalić.
Što se tiče mogućnosti pada kamata na kredite u Srbiji, on je mišljenja da je tu prostor ograničen, jer je, kako je objasnio, kamata kod stambenih kredita 4,5 odsto sa deviznom klauzulom, a kamata na štednju u evrima je 3,5 odsto.
Dinarske kamate mogu pasti ako inflacija bude niža nego prošle godine i ako NBS snizi referentnu kamatu, dodao je.
Komentarišući profitabilnost banaka, Dugalić je naveo da je u Srbiji 29 banaka imalo dobit 14 milijardi dinara na kraju 2013. godine, pri čemu je prinos na kapital iznosio oko dva odsto, prije plaćanja poreza, tako da ne može biti riječi o nekakvom iznošenju kapitala iz zemlje. Više od 29 banaka zajedno zaradio je jedan NIS i jedan EPS, naveo je Dugalić. Tanjug
