NJUJORK, Na Wall Streetu su u srijedu berzovni indeksi pali, treći dan zaredom, a pod najvećim je pritiskom bio trgovački sektor jer je u predprazničnoj sezoni potrošnje prodaja porasla manje nego lani.
Dow Jones indeks oslabio je 24 boda, ili 0,19 odsto, na 13.114 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 0,48 odsto, na 1.419 bodova, a Nasdaq indeks 0,74 odsto, na 2.990 bodova.
Obim trgovanja bio je vrlo mršav. Na Wall Streetu, Nasdaqu i NYSE MKT-u, vlasnika su zamijenile samo 4 milijarde akcija, znatno ispod prosječnog dnevnog obima u ovoj godini od 6,5 milijardi.
Mnogi su ulagači i dalje odsutni zbog praznika, dok se na najvažnijim evropskim berzama juče nije ni radilo.
U takvom mirnom trgovanju pod najvećim su se pritiskom našle akcije trgovačkih lanaca, nakon što su podaci kompanije MasterCard Advisors SpendingPulse pokazali da je u sezoni predpraznične potrošnje od 28. oktobra do 24. decembra prodaja porasla 0,7 odsto, manje od lanjskih 2 odsto. Zbog toga je Morgan Stanleyev indeks trgovačkog sektora potonuo 1,8 odsto, prenose agencije.
„Teško je ljude uvjeriti da više kupuju, kada su suočeni s rizikom od ‘fiskalne litice’. Iz istog razloga teško je ulagače uvjeriti da kupuju akcije pred kraj godine”, kaže Rick Fier, direktor u kompaniji Conifer Securities.
Ipak, juče su porasle cijene akcija kompanija i banaka koje su u ovoj godini zabilježile najveći uzlet, što pokazuje da menadžeri fondova ‘šminkaju’ portfelje. To je uobičajeno za kraj godine jer se kupovinom akcija s najboljom izvedbom u protekloj godini uljepšavaju investicione knjige.
Zahvaljujući tome, cijena akcije Bank of America, koja je u ovoj godini gotovo udvostručena, porasla je juče daljih 2,6 odsto.
No, kako nema nikakvog napretka u pregovorima između republikanaca i demokrata o smanjenju budžetskog deficita, ulagači su vrlo oprezni. Juče je VIX indeks ‘straha’ na Čikaškoj berzi opcija porastao 4,5 odsto, probivši se, po prvi put od 7. novembra, iznad nivoa od 19 bodova.
To pokazuje da ulagači pojačano osiguravaju svoje portfelje od mogućeg daljeg pada cijena akcija, ako se u Vašingtonu ne postigne dogovor o smanjenju budžeta. U tom slučaju, početkom idućeg godine na snagu bi stupila ‘fiskalna litica’, automatsko smanjenje budžetskih rashoda i povećanje poreza, što bi američku ekonomiju moglo gurnuti u recesiju.
U protekla tri trgovinska dana S&P 500 indeks skliznuo je 1,5 odsto, što je njegov najveći trodnevni gubitak od polovine novembra.
