NJUJORK, Na Wall Streetu su u utorak berzanski indeksi skliznuli treći dan zaredom, ponajviše zbog pada cijena akcija tehnoloških, kao i kompanija izloženih u Rusiji koje su se našle pod pritiskom zbog pada kursa rublja, dok je VIX indeks ‘straha’ snažno porastao.
Dow Jones skliznuo je 111 bodova ili 0,65 odsto, na 17.068 bodova, dok je S&P 500 pao 0,85 odsto, na 1.972 boda, a Nasdaq indeks 1,24 odsto, na 4.547 bodova.
Nakon što su prošle sedmice potonuli više od 3,5 odsto, Dow Jones i S&P 500 indeks pali su i u prva dva dana ove sedmice, i to uprkos stabilizaciji cijena nafte.
Nakon što su juče ujutro zaronile na nove najniže nivoe u pet i po godina, cijene su se nafte do kraja dana oporavile, pa su ojačale i akcije energetskih kompanija. S&P indeks tog sektora porastao je 0,7 odsto, pa je njegov gubitak u ovoj godini smanjen na 16,6 odsto.
Zahvaljujući oporavku tog sektora, većinu dana indeksi su proveli u pozitivnom području, no pred kraj trgovanja uslijedio je snažni prodajni pritisak.
Posljedica je to zabrinutosti ulagača zbog loše ekonomske situacije u Rusiji, koja uveliko zavisi o izvozu nafte i gasa. A kako je cijena nafte od juna pala više od 50 odsto, ruski rubalj nalazi se pod snažnim pritiskom.
Premda je u ponedjeljak ruska centralna banka povećala kamate za 6,5 postotnih bodova, na 17 odsto, juče je kurs ruske valute prema dolaru potonuo 11 odsto, što je njegov najveći dnevni pad od ruske finansijske krize 1998. godine. Zbog toga je zaronio na novi najniži nivo u istoriji.
To je izazvalo pad cijena akcija kompanija koje su znatno izložene u toj zemlji. Tako je akcija PepsiCoa, koji na ruskom tržištu ostvaruje oko 7 odsto svojih ukupnih prihoda, pojeftinila 1,6 odsto. Cijena Applea pala je, pak, 1,4 odsto, nakon što je taj tehnološki div izvijestio da je zatvorio svoju online trgovinu u Rusiji zbog prevelikih oscilacija kursa rublja.
Pod pritiskom su se našle i akcije nekoliko drugih tehnoloških divova, pa su cijene Microsofta i Amazona pale više od 3 odsto.
“Sve priče o rastu globalne ekonomije pale su u vodu nakon ovako drastičnog pada cijena nafte zbog slabosti potražnje. A tehnološki je sektor posebno ranjiv jer ostvaruje velike prihode na svjetskom tržištu na kojemu, kao što se vidi, potražnja slabi”, kaže Karyn Cavanaugh, analitičarka u kompaniji Voya Investment Management.
Kriza u Rusiji dodatno je uznemirila ulagače ionako zabrinute zbog usporavanja rasta kineske i ekonomije evrozone te recesije u Japanu.
Sve to otvara pitanje nije li tržište precijenjeno, s obzirom da su još prije desetak dana Dow Jones i S&P 500 indeks dostigli najviše nivoe u istoriji.
Zbog toga se ulagači povlače s tržišta, na što ukazuje povećani obim trgovanja. Na američkim je berzama vlasnika juče zamijenilo oko 9,3 milijarde akcija, dok prosječan dnevni obim ovoga mjeseca iznosi 7,1 milijardu.
Na uznemirenost ulagača ukazuje, pak, dalji snažan rast VIX indeksa ‘straha’ Čikaške berze opcija, koji je juče skočio 15 odsto. Prošle je sedmice taj indeks zabilježio najveći skok u četiri godine, a to pokazuje da ulagači pojačano osiguravaju svoje portfelje od mogućeg daljeg pada cijena akcija.
Na evropskim su berzama, pak, cijene akcija juče porasle. Londonski FTSE ojačao je 2,41 odsto, na 6.331 bod, dok je frankfurtski DAX skočio 2,46 odsto, na 9.563 boda, a pariški CAC 2,19 odsto, na 4.093 boda.
To je bio prvi rast evropskih berzanskih indeksa nakon šest dana neprestanog poniranja. Hina