BANJALUKA/TREBINJE, Na plate 194 radnika koji su višak, 12 domova zdravlja na istoku RS potrošilo je skoro tri miliona KM, od oko 9,3 miliona, koliko im je lani doznačio Fond zdravstvenog osiguranja RS.
Pokazuje to detaljna analiza “Nezavisnih”, koju su uradili na osnovu podataka dobijenih iz FZO RS, a iz kojeg ističu da su, pored doznačene svote, ovim zdravstvenim ustanovama dodatno dali još 570.000 maraka.
To, međutim, nije sve, jer su gotovo svi ovi domovi zdravlja dobili još novca, u ukupnom iznosu od oko 71.000 maraka, i to za penzionisanje radnika za koje nije bio uplaćivan doprinos, a ispunili su uslove za penziju.
Međutim, da je riječ o rupi bez dna, pokazuje podatak da je u tim domovima zdravlja lani radilo 579 radnika, a da ih je, po standardima, trebalo biti zaposleno svega 385, što znači da ih je čak 194 nepotrebno.
Da nevolja bude veća, na te radnike, koji su višak, trošeno je od 18 do čak 67 odsto od novca koji je FZO RS davao domovima zdravlja.
Riječ je, kako je potvrđeno, o domovima zdravlja (DZ) u Višegradu, Trebinju, Čajniču, Gacku, Novom Goraždu, Ljubinju, Šekovićima, Trnovu, Vlasenici, Berkovićima, Han Pijesku i Bileći.
Iz tih zdravstvenih ustanova izrazili su nezadovoljstvo ugovorima sa FZO RS za ovu godinu, a Fond uzvraća pitanjem da li je zaista nedovoljno sredstava ili se njima neracionalno upravlja.
“Problemi nezadovoljnih domova zdravlja proizlaze prije svega iz činjenice da se godinama gomilao nepotrebni kadar, većinom nemedicinski, a novac koji treba da se usmjerava na zdravstvenu zaštitu troši se na plate prekobrojnih radnika”, naveli su iz FZO RS.
Jelena Gavrilović, direktor Doma zdravlja Novo Goražde, potvrdila je “Nezavisnim” da su lani dio sredstava trošili na višak radnika, ali je i istakla da su broj zaposlenih smanjili na svega 11, od čega su tri nemedicinska, te preostalih osam medicinskih.
“Godine 2012. ovaj dom zdravlja imao je 28 zaposlenih, a sada ih imamo 11, plus dva na ispomoći. Hajde da vidimo koliko je FZO RS imao te godine, a koliko ima danas. Neka oni pokažu podatke o broju zaposlenih kod njih, recimo od 2005. godine, pa naovamo”, uzvraća Gavrilovićeva.
Sudeći po podacima iz FZO RS, rekorder po trošenju prihoda za nepotrebne radnike je, gledano u procentima, DZ Trnovo, koji je lani čak 67 odsto sredstava dobijenih od Fonda potrošio u ovu svrhu.
Snježana Vujović, direktor DZ Trnovo, ističe da ne zna kako funkcionisati sa manjim brojem radnika i kako bi radili sa svega četiri zaposlena, koliko bi trebalo da imaju po normativima.
“Kod nas je situacija takva da, recimo, ja radim u laboratoriji, i kao direktor, a vjerujte, ove godine nismo primili ložača, te ja ložim u kotlovnici u toku dana. Ja to radim i toga se ne stidim”, rekla je Vujovićeva.
Dom zdravlja Trebinje bi, po standardima i normativima, trebalo da ima 124 zaposlena, a po podacima iz FZO RS, lani ih je imao 151.
“DZ Trebinje ne bi mogao da funkcioniše sa 124 zaposlena radnika, koliko bi primjenom Pravilnika o osnovama standarda i normativa zdravstvene zaštite trebalo da bude zaposleno u našoj ustanovi”, kaže Aleksandra Vuković, pomoćnik direktora za nemedicinske poslove u toj ustanovi. Nezavisne novine
