BEOGRAD, U Međunarodnom monetarnom fondu nisu zadovoljni što Vlada Srbije popušta zahtjevima radnika državnih preduzeća. Povećanje plata nije u skladu sa aranžmanom koji Srbija ima sa MMF-om i rast zarada u javnim preduzećima bio bi skup za budžet i javni dug, rekao je stalni predstavnik misije MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik.
“Povećanje plata u javnim preduzećima nije u skladu sa stend-baj aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom. Srpske vlasti su se u pismu o namerama, koje su potpisale u decembru, obavezale da obezbjede da plate u javnim preduzećima budu zamrznute u nominalnom iznosu tokom 2010. godine”, rekao je listu Danas Lisovolik reagujući na vijesti da je vlada pristala da radnicima Termoelektrane “Nikola Tesla“ poveća plate za 8,5 odsto i da su u toku pregovori o odobravanju povišice u Telekomu Srbija.
Na pitanje da li su se srpske vlasti obratile MMF-u prije nego što su pristale na povećanje zarada, Lisovolik kaže da još nisu konsultovani o ovim potezima i da “i dalje pretpostavljamo da će politike zarada u velikim državnim preduzećima biti vođene dogovorenim zamrzavanjem plata“.
MMF:Primjenićemo korektivne mjere
Lisovolik upozorava da do kraja februara ističe rok za potvrdu sporazuma sa 10 velikih preduzeća o zamrzavanju plata.
“Čekamo informacije o poslovnim planovima ovih preduzeća i ukoliko nakon isteka roka za potvrdu sporazuma o zamrzavanju plata, ovaj sporazum ne bude potvrđen, moraćemo da procjenimo implikacije i da dogovorimo korektivne mjere”, kaže Lisovolik.
Govoreći o implikacijama takvih poteza na makroekonomsku stabilnost, Lisovolik ističe da bi povećanje zarada u javnim preduzećima bilo skupo za budžet i za javni dug, pošto je vjerovatno da bi to povećalo potrebu za subvencijama i državnim garancijama za zajmove tih preduzeća, koje su u posljednje vrijeme već u porastu.
Pod pritiskom radnika termoelektrane “Nikola Tesla“, koji su smanjili proizvodnju i prijetili radikalizacijom štrajka, vlada Srbije je pristala na zahtjeve za povećanjem plata, iako se sporazumom sa MMF-om obavezala da masa zarada u Elektroprivredi Srbije ostane na dosadašnjem nivou.
“Javnim preduzećima su potrebne reforme koje unapređuju efikasnost i preuranjeno povećanje plata, koje nije povezano sa takvim reformama bilo bi kontraproduktivno. Disciplina po pitanju zarada u javnim preduzećima je takođe ključna u obezbeđivanju umjerenosti zarada u čitavoj privredi i time konkurentnosti srpske ekonomije, a naročito izvozne konkurentnosti”, precizirao je šef misije MMF-a.
Telekom ne prihvata kompromis
Odmah poslije radnika TENT-a, štrajk su najavili i zaposleni u Telekomu, koji svoj zahtjev za povišicom pravdaju dobrim poslovnim rezultatima preduzeća, ali i time da je vlada izašla u susret sindikalcima EPS-a, pa bi trebalo i njima.
Predsjednik Sindikata Telekoma Miroslav Joksimović rekao je da će na sjednici Izvršnog odbora biti formiran štrajkački odbor, ako ih vlada ne bude pozvala na sastanak, „pošto je saopštila da se već susrela sa nama, a nismo bili ni na jednom sastanku“. On je podsjetio da su, prema potpisanom ugovoru sa vladom, plate Telekoma u januaru trebalo da porastu za šest odsto i da im u junu bude isplaćena bruto zarada, kao i regres i topli obrok i da oni od toga ne odustaju.
“Prosječna plata u Telekomu jeste preko 50.000 dinara, ali 65 odsto zaposlenih prima po 35.000, a prosjek podiže jedna trećina radnika koja ima visoko obrazovanje. Kada je vlada mogla da EPS-u poveća zarade na osnovu obećanja o tome da će ostvariti više prihode, ne vidim zašto ne bi povećala i nama koji smo već ostvarili rekordno visoku dobit i to na veoma konkurentnom tržištu mobilne telefonije”, kaže Joksimović i dodaje da su plate radnika Telekoma dvostruko niže nego u Telenoru ili Vipu i da zbog toga njihovi najveći stručnjaci razmišljaju da pređu u te kompanije ili su već otišli.
Prema pisanju Danasa, generalni direktor Telekoma Srbije Branko Radujko tokom jučerašnjeg dana bio je u vladi na pregovorima o povećanju zarada, ali se ne zna da li su se predstavnici vlade i Telekoma, na kraju ipak nešto konkretno dogovorili.