BEOGRAD, Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/, koja 24. avgusta dolazi u Beograd, tražiće od Vlade Srbije izbalansirane i vjerodostojne mjere koje uzimaju u obzir skorašnji razvoj situacije i koje su usmjerene ka obezbeđivanju fiskalne održivosti.
Stalni predstavnik MMF u Beogradu Bogdan Lisovolik nije želio u intervjuu za “Danas” da, zbog osjetljivosti predstojećih pregovora, komentariše da li će dosadašnje vladine mjere biti dovoljne da se finansira budžetski deficit, zauzda pad BDP i da li je realno očekivati da MMF odobri Srbiji deficit od 4,5 odsto.
Lisovolik je rekao da su uprkos nekim skorašnjim znacima poboljšanja u globalnoj ekonomiji, projekcije MMF za Srbiju u konačnom zbiru lošije od osnovnog scenarija programa i prognoza o padu BDP za dva odsto i budžetskog deficita od tri odsto.
On je rekao da je suviše rano dati ocjenu mjera koje je preduzela srpska vlada poput subvencionisanih kredita, oporezivanja mobilne telefonije, izdavanja trezorskih zapisa i povlačenja kredita za podršku budžetu.
“Kako mi to vidimo, srpske vlasti su bile odgovarajuće proaktivne u traženju rješenja za krizu i mislimo da bi dobro osmišljeni paketi kreditne podrške privatnom sektoru mogli da igraju potencijalno korisnu ulogu u bavljenju krizom”, rekao je Lisovilik.
On je naveo da bi se MMF saglasio da mnogim izjavama guvernera Narodne banke Srbije /NBS/ Radovana Jelašića da su redukcija potrošnje i reforme koje podstiču rast – ključne za održivi izlaz iz krize.
“Što se tiče mogućnosti da se novac MMF-a iskoristi za podršku budžetu, to ne ide automatski i bile bi potrebne određene izuzetne okolnosti i dogovoreni okvir. O tome tek treba da se razgovara”, kaže Lisovolik.
Lisovolik kaže da se, u poređenju sa drugim zemljama u regionu, proizvodnja bolje držala u Srbiji, ali to ne bi trebalo da bude jak razlog za opuštanje, jer je pad proizvodnje i dalje veoma dubok, a nije vjerovatno da će biti održiv relativno visok rast u transportu i komunikacijama, kao i finansijskom posredovanju.
Navodeći da je relativno mala zavisnost Srbije od izvoza možda pomogla da pad proizvodnje bude komparativno ograničen tokom globalnog pada, on dodaje da iz istog razloga Srbija možda neće imati onoliko koristi od budućeg globalnog oporavka kao neke druge zemlje.