VAŠINGTON, Neevropski članovi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) bili su krajnje uzdržani u pogledu uspjeha prvog plana pomoći Grčkoj, odobrenog u maju 2010, piše list Libr belžik.
Iz internog dokumenta MMF-a od 10. maja 2010, dan nakon što su EU i Fond odobrili Grčkoj pomoć od 110 milijardi evra, može se zaključiti da su neevropski članovi Fonda smatrali da postoje nedostaci u pogledu same konstrukcije evrozone koja je posebno vidna na planu strategije konfuzne i zbunjujuće komunikacije.
Predstavnici Australije u ovoj međunarodnoj organizaciji su tom prilikom podvukli da bi plan pomoći mogao da izazove greške kakve su napravljene tokom azijske krize usljed nametanja previše strukturalnih uslova Grčkoj.
Nekoliko članova MMF-a je tada ocijenilo da ovaj plan ne sadrži nikakvu mogućnost restruktuiranja grčkog duga.
Članovi argentinske delegacije smatrali su, na osnovu vlastitog iskustva tokom krize 2001. kada su bili primorani na bankrot, da je nametanje toliko oštrih budžetskih rezova Grčkoj neodrživo.
Brazilska delegacija je bila mišljenja da bi uvođenje privatnog sektora u proces restrukture moglo do dovede do povlačenja privatnih povjerilaca grčkog duga.
Glavni ekonomista MMF-a, Olivije Blanšar, izjavio je u junu 2013. da je trebalo pokazati spremnost za ponovne pregovore o grčkom dugu kako bi se toj zemlji dalo malo prostora za predah, ali da za to nisu bili spremni evropski pregovarači.
Iz dokumenta se vidi da grčka strana nije željela restrukturiranje duga, ocjenjujući da je uvođenje privatnog sektora u taj proces nemoguće sprovesti.
Ispostavilo se da su članovi neevropske delegacija MMF-a bili u pravu, jer je tek tokom drugog plana pomoći, u proljeće 2012, privatni sektor dao svoj doprinos u otpisu grčkog duga od 107 milijardi evra. Drugi plan pomoći Grčkoj, u iznosu od 130 milijardi evra, trebalo je da bude odobren od februara 2012.
Mjere štednje su se pokazale kao neodržive za grčko društvo a grčki dug će 2014. dostići 175 odsto bruto domaćeg proizvoda. Tanjug
