PARIZ, Mladi diplomci širom Evrope po povratku sa ljetnjih odmora shvataju da im ni teško stečeno obrazovanje nije garant da će naći posao, a šanse su im još manje ako su pripadnici neke manjine.
Skoro četvrtina mladih u zemljama evrozone nema posao, a procenat je još veći među pripadnicima etničkih manjina.
Jahtine Adande, 28-godišnja Francuskinja kamerunskog porijekla, obavlja sitnije poslove od kada je diplomirala književnost na Sorboni prije četiri godine, prenosi AP.
Ona je morala da se vrati kod svoje majke u predgrađe Pariza i trudi se da ostane vedra iako ne uspijeva da pronađe stalan posao za koji se obrazovala.
„Moram da budem pozitivna, inače je depresija zagarantovana“, kaže Adande. Ona dodaje da je vremenom počela da se pita da li joj njeno afričko porijeklo ili boja kože otežavaju pronalaženje posla.
„Nikada vam ne kažu šta je razlog. Teško je čak i zakazati razgovor“, navodi ova mlada žena, koja je pokušala da se zaposli i kao predavač engleskog jezika.
Kvantifikovanje problema nije jednostavno, pošto francuski zakoni zabranjuju sakupljanje informacija na rasnoj osnovi. Stručnjaci koji su proučavali ovaj problem kažu da nema sumnje u postojanje etničke diskriminacije pri zapošljavanjau i da se situacija pogoršava.
„Problem je teško dokazati i iskorijeniti“, izjavio je Anik Koen Hegel, autor izvještaja konsultantske agencije „Segos“ i poslovne škole „Pariz-Dofin“.
Lica koja ne uspijevaju da se zaposle najčešće se žale na etničku, starosnu i polnu diskriminaciju, pri čemu je etnička pripadnost osnova za 30 odsto žalbi.
Francuska je zemlja u kojoj žive najveće muslimanske i sjevernoafričke zajednice u Evropi, ali nije usamljena u problemu diskriminacije.
U Njemačkoj, studija Univerziteta u Konstancu pokazala je da osobe koje imaju turska imena dobijaju 25 odsto rjeđe pozive na razgovor za praksu u malim preduzećima, iako su im kvalifikacije identične sa licima koja imaju njemačka imena.
U slučaju velikih kompanija, osobe sa turskim imenima dobijaju 14 odsto manje poziva na razgovor za posao.
Slično istraživanje u Francuskoj pokazalo je da fiktivna osoba sa imenom „Orelija Menar“ dobija tri puta više poziva na razgovore od osobe sa imenom „Kadija Dijuf“, iako imaju identične kvalifikacije.