BANJALUKA, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Stevo Mirjanić izjavio je da će jedno od centralnih pitanja budućeg razvoja poljoprivrede Srpske biti razvoj porodičnih komercijalnih gazdinstava kao proizvodnih jedinica, koja će funkcionisati kao mala preduzeća.
Mirjanić je rekao da bi takva gazdinstva bila snažnije podržavana sredstvima Vlade, dok bi sva druga, koja su staračka ili nemaju dohotka, bila tretirana socijalnom politikom.
“Mi ćemo već od sljedeće nedjelje početi sa definisanjem i malim opisima svakog programa ponaosob kao indikativnih programa razvoja u kojima će poljoprivredni proizvođači moći da se opredjeljuju za tip gazdinstva”, rekao je Mirjanić za Radio-televiziju Republike Srpske.
On je dodao da će 28 miliona KM podsticaja iz prošle godine biti operativna u ponedjeljak, 1. aprila, i da će nakon toga biti isplaćena, dok će Vlada pratiti redovnu isplatu podsticaja za ovu godinu od 60 miliona KM.
“Ono što Srpska izdvaja za poljoprivredu, odnosno 70 do 80 miliona KM godišnje je mnogo više nego što ovakav budžet može izdržati, zbog čega ćemo u narednom periodu morati razdvojiti socijalni od razvojnih programa u poljoprivredi”, upozorio je Mirjanić.
Prema njegovim riječima, nijedan element u oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja na nivou BiH nije sređen, prisutan je nekontrolisan uvoz, a odgovornost je u agencijama povezanim sa Ministarstvom spoljne trgovine BiH.
On je rekao da je zbog toga dao nalog službama Ministarstva poljoprivrede Srpske da do kraja vikenda sačine prijedlog izmjena svih zakona na nivou BiH u ovoj oblasti radi normalizacije stanja.
Ministar je precizirao da je za normalizaciju stanja neophodno uvođenje prelevmana, sezonskih ograničenja i definisanje uvoznih kontingenata.
Govoreći o uvođenju “plavog dizela”, Mirjanić je naveo da je zbog odbijanja Uprave za indirektno oporezivanje, Republika Srpska prinuđena da to riješi na svom nivou za oko 63.000 svojih gazdinstava, što podrazumijeva 13 miliona KM budžetskih sredstava.
On je naveo da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede institucionalno dobro postavljeno, sa dobrim aktima, ali da nedostaje konsekventna realizacija, zbog čega ga je potrebno postaviti kao razvojni servis, umjesto da se bavi dnevnim operativnim problemima. Srna
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Gospodine Ministre,
Manite se utopije i Vaših planova”podstiacaja” na uštrb ”socijalnih davanja”!
Da li Vi uopšte znate ”šta je socijalno davanje u RS”. To Vam je mušenje, da što teže umrete…..polako još ni vode neće narod imati, jer sve rasprodaste, a o hljebu i da ne govorimo.
Pogledajte svaki dan kontejnere i Vaše raskošne kabinete, plate, naknade za UO Ndzorne odbore, komisije, prevoz, stanarine i mnogo toga.
Još dok ste možni uvalite koga svog u tu kristalnu zgradu i završili ste kao što je rekao jedan bivši član SFRJ.
Prvog aprilili će te vi taj novac dati poljoprivrednicima.Taman sjaši kurta a uzjaši murta.Ma dragi profesore da li ste vi svjesni sa svojim godinama kakve stvari vi pričate o gazdinstvima koja treba da funkcionišu kao mala predužeća.Ezaista je dosta tih gluposti.Dok se vi svi izredate sa takvim idejama ode naše selo i seljaci dodjavola sa njim.Pa vidite šta je uradio Milovanović odnosno šta nije uradio,pa ona neznalica pre njega,ime sam mu već zaboravio,da Bratić i sada vi kao šlag na tortu.Jako ću se potruditi da dodjem do premijerke da zaista porazgovaram sa žrnom da li je ona svjesna kuda je vodite bar kada je agrar u pitanju.Moje poštovanje kao čovjeku,i moje nepoštovanje kao stručnjaku.Ako imate odgovor izvolite [email protected]
Ministar je u pravu! To su osnovni problemi sa kojim se suocava poljoprivreda u RS, ali da bi dosli do resavanja kljucnih pitanja u sektoru poljoprivrede mora se imati velika pomoc kako nadleznih institucija, tako i naucnih ustanovi. Moje misljenje da je problem Ministar uspjesno definisao ali postoji veliki problemi sa kojim se tesko mozemo izboriti u oblasti poljoprivrede. Krenimo redom:
Broj registrovani poljo. gazdinstava oko 65.000, od toga samo njih 1000 mogu da se danas ubroje u komercijalna gazdinstava a ostala gazdinstva bi se mogli podijeliti na staracka, mala gazdinstva i gazdinstva sa perspektivom koji bi odredjenom periodu mogla da postanu komercijalna. broj staracki domacinstava se procenjuje na oko 1/3 od ukupnog broja gazdinstava i vrlo tesko mogu da budu konkurentna i ostvara neki dohodak od poljoprivrede. Mala gazdinstva, takodje cine broj od 1/3 ukupnih gazdinstava , njihove osnovna mana sto imaju mali posed obradivih povrsina, tehnoloski su na niskom nivo i samim tim nemogu da udju u trzisnu utakmicu i ostvare neku konkurentsku prednost. Treca grupu cine gazdinstva sa perspektivom i koja imaju solidne mogucnosti i u povrsinama, tehnologijama, pracenja inovativnih mogucnosti u pojedinim granama poljoprivrede u kojim oni ostvaruje dohodak. Ta gazdinstva prestavljaju takodje 1/3 ukupnih gazdinstava. To bilo oko 20.000 gazdinstava koji bi uz komercijalna gazdinstava cinili okosnicu poljoprivrede RS u narednom periodu. Medjutim, ovde treba postaviti nekoliko pitanje: koji bi morala dati brz odgovor od nadleznog Ministarsta ili relevantni institucija > Kako pomoci starackim i malim gazdinstistiva da ostvaruje dohodak od poljoprivrede? Nemoze se toliki gazdinstava ugasiti a nemogu se od njih napraviti socijalni slucajevi. Budzet za poljoprivredu mora biti minimalno 120-130 miliona da bi se moglo reci da poljoprivreda ima razvojni karakter. Elimisati ulogu politicki partija u kreiranju agrarne politike, kao sto slucaj do sad bio ? (primer. Usorac). Uloga naucnih institucija u resavanju problema sa kojim sse suocava savremena poljoprivreedna proizvodnja danas? (postoji Poljoprivridni fakulteti u RS koji u opstenemaju ni laboratorije a kamo li ogledne parcele gde se ispituju odredjena naucna dostignuca u poljprivredi). itd, itd..