BEOGRAD, U vrijeme kada je hrana svuda u svijetu izuzetno skupa, oporezivanje neobradive zemlje je prava odluka.
To je konkretna mjera koja treba da podigne poljoprivrednu proizvodnju. Da poveća prinose. Zemlja je bogatstvo svih nas i niko nema pravo da to zloupotrebljava. Srbija svoju ekonomsku poziciju može da promjeni jedino povećanjem poljoprivredne proizvodnje. Sve ostalo je nerealno.
To u razgovoru za „Novosti“ ističe Miodrag Kostić, predsjednik „MK grupe“, naglašavajući da će njegova kompanija učestvovati u privatizacijama poljoprivrednog zemljišta, jer je to njen primarni posao.
* Poslujete i van Srbije. Može li se naći paralela Srbije sa Ukrajinom?
– Srbija je zemlja sa najnižim subvencijama u Evropi. Analitičari stalno upoređuju i kažu da je zemlja u Srbiji jeftina, dok je u Francuskoj, na primjer, hektar i do 30.000 evra. Zaboravljaju da su u proteklih 20 do 30 godina, politikom visokih subvencija, te zemlje podigle nivo poljoprivredne infrastrukture i agrara, koji mi nećemo vidjeti narednih 15 godina. U Ukrajini su subvencije slične kao u Srbiji, ali njena prednost je u tome što je sastavljena od velikih parcela.
* EU upozorava da država odvaja previše za subvencije u poljoprivredi koje nemaju efekat?
– Pomoć poljoprivredi u Srbiji je dva puta manja, nego recimo u Hrvatskoj, a drugo je pitanje što subvencije nisu adekvatne. Bilo je više pokušaja promjene načina subvencionisanja, ali ne treba smišljati toplu vodu. Ako nam je Evropa cilj, pogledajmo kako se to tamo radi i prekopirajmo. Ako se u Evropi subvencije daju po toni, onda i mi treba tako da radimo. Država mora da uradi ono što je za nju dobro, a to je model pomoći po toni. Subvencije su pare obveznika i nisu socijalna, već razvojna kategorija. Pomoć imanjima koja nisu ekonomska, treba prebaciti pod okrilje Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
* Vlasnik ste šećerana. Da li i vi stičete utisak da su cijene pale kada je država zaprijetila konkurencijom?
– Sa šećerom nikada nije ni bilo problema. Sve vrijeme ga je bilo na našem tržištu. Prijetila je nestašica samo u slučaju da je 40.000 tona repe otišlo u Hrvatsku. Najskuplja repa u Evropi je u Srbiji, a šećer je kod nas najjeftiniji. Mi izvozimo šećer u pet zemalja Evropske unije za 740, a prodajemo ga u Srbiji za 680 evra. Na rafovima u Evropi kilogram je od jednog evra do 1,3 evra.
* Privrednici traže tržišan, predvidiv i stabilan kurs dinara. Koliko je realno jačanje domaće valute?
– Kurs je pao za 85 odsto, a inflacija otišla 180 odsto. Ili ćemo inflaciju obarati ili usporavati, a kurs ubrzavati. Svaki put kada je kurs nerealno jak, domaćeg proizvođača držite manje konkurentnim od stranog. Kada je kurs potcijenjen domaćeg proizvođača činite atraktivnijim, a kada je precijenjen, onda subvencionišete uvoznika. Za Srbiju koja je toliko kreditno zadužena, koja ima toliko neproizvodno izdržavanog stanovništva, svako pomjeranje kursa znači direktno uplitanje u plate zaposlenih.
* Najavljuje se da će se porez na imovinu preduzeća procijenjivati na osnovu realne, a ne knjigovodstvene vrijednosti?
– Mislim da je to kraj srpske ekonomije. Knjigovodstvene vrijednosti su najčešće veće od realnih vrijednosti firmi. Ništa se onda ne postiže. Realna vrijednost je bila viša samo 2006. i 2007. godine, kada su cijene nekretnina doživjele skok.
Sada je tržišna vrijednost imovine uglavnom niža, odnosno to je ona cijena koju je neko spreman da vam plati. Često se ne razumije da poreska politika prevashodno treba da bude razvojna. Porez je potrebno da plaćaju oni koji imaju prihode i zarađuju, a ne oni koji nemaju. Svaka naplata poreza na imovinu, a ne na prihod od imovine je propast.
Niko ništa ne plaća
* Ušli ste u maloprodaju, ne samo sa šećerom već i sa mesnim prerađevinama. Kakvi su tu uslovi poslovanja?
– Sada kada smo ušli u maloprodaju, sa „Karneks“ proizvodima, vidimo da su uslovi plaćanja veoma teški
– tamo po pravilu niko ništa ne plaća i ako slučajno neko plati robu na vrijeme, onda traži procenat. U mesnoj industriji siva ekonomija učestvuje sa 40 odsto.
Porez, ali za sve
* Šta znači za privredu to što će porez na dobit biti 15 odsto?
– Administracija procijenjuje da je porez od 10 odsto nedovoljan, ali se ne spominju brojne takse koje nigdje u svijetu ne postoje. Srbija treba da uplaćuje samo kada ima od čega. Ne mogu u Srbiji samo četiri firme da plaćaju porez, jer imamo 4,5 miliona poreskih obveznika. Pošteđen ove obaveze može biti samo onaj ko prema odgovarajućim kriterijumima i dokumentima dokaže da nema. Zato postoje socijalne karte. Pobornik sam ideje unakrsnog oporezivanja. Novosti
