PORTO, Ministri finansija i guverneri centralnih banaka 27 zemalja članica Evropske unije saglasili su se na dvodnevnom sastanku održanom ovog vikenda u Portugaliji da je u složene finansijske instrumente potrebno unijeti više otvorenosti, ali se nisu založili za oštrija ograničenja.
Na prvom sastanku od pojave nestabilnosti na finansijskim tržištima širom svijeta početkom avgusta, ministri i centralni bankari EU su, uprkos krizi likvidnosti i finansijskim potresima, izazvanim strahovanjima od gubitaka na američkom tržištu potprvoklasnih hipotekarnih kredita, upozorili da ne treba prenagljeno reagovati.
“Bilo bi pogrešno da se sada izleće sa novim idejama za regulisanje,” izjavio je komesar EU za nadzor finansijskih tržišta Čarli Mekrivi, a predsjednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše je rekao da je “prerano za donošenje konačnih zaključaka”.
Zvaničnici EU su ipak naložili da se preispita transparentnost složenih finansijskih instrumenata i efikasnost banaka i drugih institucija u upravljanju rizikom, s obzirom na to da se za pojačavanje finansijske krize optužuju neregulisani učesnici na tržištu, kao što su privatni akcijski i špekulativni “hedž” fondovi, prenio je AP.
Domaćin sastanka, portugalski ministar finansija Fernando dos Santos, nagovijestio je da bi ovo preispitivanje moglo da dovede do veće regulacije širom Unije, ali se uzdržao od bližih pojedinosti.
Time je odbačeno zalaganje za uvodjenje jače kontrole, u čemu prednjače njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Nikola Sarkozi, koji za sadašnje potrese na finansijskim tržištima optužuju banke koje su se uključile u rizična ulaganja na američkom tržištu potprvoklasnih hipotekarnih kredita i agencije za kreditni bonitet koje su te hartije rangirale kao bezbjedne investicije.
Guverner Banke Italije Mario Dragi, ujedno predsjednik medjunarodnog Foruma za finansijsku stabilnost, takodje je nagovjestio da bi voleo oštrije propise, rekavši da se “samoregulisanje tržišta nije pokazalo kao delotvorno”.
Finansijski predstavnici EU su na dvodnevnom sastanku razgovarali i o mogućim posljedicama rekordno visokog kursa evra prema dolaru, od 1,3927 dolara, koji je zajednička valuta zabelježila u četvrtak.
Prema izvještajima, ovakva kretanja najviše brinu Francusku, koja je veliki izvoznik luksuzne robe na američko tržište, dok ostali ministri zone evra nisu zabrinuti.
I pored sadašnjih dogadjanja na finansijskim tržištima, zvaničnici EU su ipak ostali optimisti u pogledu perspektiva evropske ekonomije, zadržavši ranije procjene o stopi rasta zone evra u 2007. za 2,5 odsto, a čitave EU od 2,8 odsto.
ECB je u bankarski sistem zone evra upumpala više od 250 milijardi evra otkako se kriza likvidnosti osjetila početkom avgusta, a na poslednjem sastanku početkom septembra je zadržala ključnu kamatu na nivou od četiri odsto, uprkos ranijim nagoveštajima da će je povećati.