BEOGRAD, Zanatlije u Srbiji više neće morati da izdaju fiskalne račune, plaćaće porez paušalno, a svi oni koji danas rade u sivoj zoni imaće mogućnost da, pod povoljnim uslovima i bez ikakavih sankcija, započnu posao.
Preduzetnicima će, bar prema najavama koje je malim privrednicima izložio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, Fond za razvoj biti garant novih kredita.
Vlasnici malih radnji od države, bar prema tvrdnjama od četvrtka, očekuju i veću podršku pri zapoljšavanju. Trenutno od Nacionalne službe za zapošljavanje dobijaju sredstva, ali kako kažu, ona se kreću od 80.000 do 160.000 dinara. Veliki investitori, s druge strane, od države mogu da dobiju i po 10.000 evra za svako novo radno mjesto. Prema riječima ministra Dinkića, o eventualno većim podsticajima i za one koji zapošljavaju manje od 50 radnika će se razmišljati. Prije sljedeće godine i sređivanja budžeta, međutim, tako nešto nije moguće.
– Važno je da nam država obećava ono što se može sprovesti, a prioritet je da se krene u suzbijanje sive ekonomije. Ona je postala tako raširena da više ne može da se radi – smatra Miroslav Đurić, predsjednik Opšteg udruženja preduzetnika Zrenjanina. – Ima, međutim, problema koji nas svakog dana pritiskaju i guše. To su računi za struju, vodu, telefon, gas.
Što se obračuna sa crnim tržištem tiče, ministar Mlađan Dinkić najavljuje da će od oktobra i izmjene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreznicima pripasti obaveza da kontrolišu i nelegalne privrednike. Do sada je to bila obaveza tržišne inspekcije koja, kako kaže, ima do 400 ljudi, a poreznika je 7.000 i jedini imaju kapacitet tim da se bave. Firme iz sive zone, kako kaže Dinkić, neće se kažnjavati, već će im biti ponuđeno da uz stimulativne uslove pređu u legalnu zonu.
Zanat u Srbiji, makar zvanično, hrani najmanje 400.000 zaposlenih u oko 220.000 radnji. Pritisnuti porezima, taksama, naknadama, zateznim kamatama, mnogi vlasnici su davno iz legalnih tokova prebjegli u nelegalne. Mimo svake evidencije države sada, pretpostavljaju zanatlije, radi još najmanje 250.000 preduzetnika. Samo tokom prošle godine ovaj sektor je izgubio oko 40.000 radnika i 3.661 radnju.
Najveći problem zanatlija u Srbiji je, kažu, nelojalna konkurencija. Rade, reklamiraju se i zarađuju, a država im ne naplati ni dinar. Zvanično registrovani, s druge strane, gomilaju dugove. Prije svega poreske.
Zakoni
Novo ministarstvo najavljuje i nove zakone – Zakon o zanatstvu i Zakon o zadrugarstvu. Istovremeno će se ukinuti Zakon o deviznom poslovanju. Zakon o poreskom sistemu i poreskoj administraciji bi se mijenjao u septembru i neke odredbe bi važile već od oktobra. Uplata poreza na dodatu vrijednost po naplati, međutim, startovala bi sa prvim danom sljedeće godine. Vlada planira i povećanje poreza na dobit preduzeća sa deset na 15 opdsto.
Nove mjere ministarstva finansija
* Zanatlije ne moraju da koriste fiskalnu kasu
* Subvencionisani krediti za likvidnost (kamata tri odsto za velika i svega jedan odsto za mala preduzeća)
* Preduzetnicima garant kredita Fond za razvoj
* Ukidanje firmarina za zanatlije i male privrednike
* Od Nove godine bespovratna pomoć za investicije
Novosti
