BEOGRAD, Veoma me je iznenadila ostavka guvernera Jelašića. Žao mi je, profesionalno i lično, zbog toga. Nedostajaće mi njegov glas upozorenja. Dugo smo radili zajedno, bili istomišljenici u velikom broju pitanja, ne u svim. Vjerujem da smo bili dobar tandem, on brz, ja oprezna i konzervativna.
Ovo kaže, na početku razgovora za „Novosti“, ministarka finansija Diana Dragutinović. Pojedini mediji vide baš nju kao novog guvernera. Ona odgovara oprezno:
– Sa mnom lično na tu temu niko nije razgovarao. Inače, za guvernera, ko god bude bio izabran, najbitnije je da ne donosi odluke pod pritiscima bilo kakve vrste. Sigurna sam da velika pobeda centralne banke, a to je nezavisnost, neće biti dovedena u pitanje.
* Ozbiljna poreska reforma jedan je od prioriteta Vlade Srbije. Da li ćete uskoro predložiti ove reforme?
– Ne samo Vladi, već ću pokušati da pridobijem stručnu i drugu javnost za promene. Kampanja počinje u aprilu…
* Iz Vlade je najavljeno da je sada ekonomski „prioritet nad prioritetima“ novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu. U isto vrijeme poručeno je da samo potrošnja može da nas spase… Da li je onda vrijeme za promjenu?
– Srbija, kao mala otvorena privreda, nikakvom poreskom reformom ne može uticati na ekonomski rast ukoliko iz recesije ne izađe svetska privreda. Dakle, ako pretpostavimo da je svetska recesija završena i da je počeo oporavak, onda treba početi sa reformom poreskog sistema. U sadašnjem stanju država ne može da se povuče – da bi minimizirala negativne efekte ekonomske krize, treba da stimuliše potrošnju siromašnijeg dela stanovništva… Predlažem da se to uradi kroz jednokratne pomaći penzionerima sa minimalnim penzijama, siromašnim zaposlenima, korisnicima različitih vrsta socijalne pomoći.
* Vjerujete li da se podizanjem stope PDV za robu široke potrošnje iz uvoza može smanjiti potrošnja koja ne pomaže privrednom rastu?
– Različite poreske stope znače da porezi utiču na isplativost različitih aktivnosti i podstiču privrednike na lažne klasifikacije. Moj stav je da stopa poreza na dodatu vrednost treba da bude jedinstvena, odnosno jednaka za sve proizvode koji se troše na domaćem tržištu. Sve je veći broj zemalja koje imaju taj stav. Danas čak pedesetak zemalja ima samo jednu stopu poreza na dodatu vrednost, a među njima i neke bivše jugoslovenske republike. Srbija ima dve stope – osam i 18 odsto, a što u proseku iznosi jedva nešto više od 13 odsto. Naravno, izvoz i investicije ne podležu plaćanju poreza na dodatu vrednost.
* Najavljujete smanjeno oporezivanje rada i kapitala. Zar nije aktuelna teza da su u Srbiji već niske stope i na zarade i na dobit?
– Ukoliko bismo uporedili osnovne poreske stope, one jesu relativno niske: porez na zarade, porez na dobit, porez na imovinu, PDV… Niske su akcize na alkohol i cigarete, što neutrališe relativno visoke akcize na derivate nafte. Ali, ako bismo želeli da promenimo model rasta, da domaća potrošnja ne bude osnovni generator rasta, onda bismo morali da destimulišemo potrošnju i stimulišemo štednju, proizvodnju i zapošljavanje. Da bismo to uradili treba da budemo sigurni da je svetska recesija prošlost. U tim uslovima potrebno je sprovesti poresku reformu koja će pozitivno uticati na izvoz, štednju, investicije i zapošljavanje, smanjenjem relativnog opterećenja izvoza, zapošljavanja i investicija. S druge strane, neophodno je destimulisati potrošnju i uvoz kroz povećanje njihove relativne cene.
* Pominje se i povećanje neoporezivog dijela plata sa sadašnjih 6.000 dinara na 16.500 dinara. Koliko zaposlenih, ovom izmjenom, zapravo ne bi ni plaćalo porez na zarade?
– Nije bitan broj ljudi koji prima platu ispod 16.500 dinara, jer bi svim zaposlenima, bez obzira na visinu dohotka, prvih 16.500 dinara bilo neoporezivo. Kada bi neoporezivi deo zarada bio 16.500 dinara, a stopa poreza na zarade deset odsto, gubitak budžeta po tom osnovu iznosio bi oko 1,3 odsto BDP, odnosno oko 41 milijardu dinara. Kada bi neoporezivi deo zarada bio 16.500 dinara, a stope 10, odnosno 15 odsto iznad prosečne bruto zarade, koja bi trebalo da iznosi oko 49.000 dinara, gubitak prihoda bi iznosio oko 25 milijardi dinara. Međutim, ove poreske stope su isuviše blizu jedna drugoj, tako da, sa aspekta poreske politike, ne bih preporučila ovu opciju. Kada bi neoporezivi deo zarada bio 16.500 dinara, a primenjena stopa od 10, odnosno 20 odsto iznad prosečne bruto zarade, gubitak prihoda bio bi oko 0,25 odsto BDP – oko osam milijardi dinara.
* I te stope od 10 i 20 odsto poreza na zarade je, po vašem mišljenju, najbolje primjeniti?
– Ovde ima mnogo prostora za usaglašavanje. Ipak, daleko su važniji stope doprinosa socijalnog osiguranja. Ideja je da sve što se izgubi smanjenjem fiskalnog opterećenja na rad, kroz niži priliv budžeta od poreza i doprinosa na zarade, bude neutralisano rastom poreza na potrošnju.
* Kako bi realizacija ovakve ideje uticala na smanjenje sive ekonomije?
– Poreske utaje su najprisutnije u oblasti neregistrovanih zarada radnika. U pitanju je ili „rad na crno“, gde radnici nisu ni prijavljeni, ili „rad na sivo“, u slučajevima kada poslodavci zaposlene registruju na minimalnu zaradu, a plaćaju kroz značajna dodatna, neregistrovana sredstva. Povećanim oporezivanjem oblasti u kojima je siva ekonomija najmanje prisutna i smanjenim oporezivanjem oblasti u kojima su poreske utaje najviše zastupljene, kao što su neregistrovani prihodi, automatski bi se smanjio obim sive ekonomije.
* Šta donosi bolje rezultate u suzbijanju sive ekonomije – liberalniji zakoni ili veća kontrola?
– Sveto trojstvo: liberalni zakoni, efikasna kontrola i efikasno sudstvo. Može kontrola da bude efikasna, ali ako nije efikasno sudstvo, nema ni efekata.
* Dugo se najavljuje da ćemo pravičnije plaćati dažbine na nekretnine, odnosno da će doći do reforme poreza na imovinu. Da li ste i ovdje spremili neka nova rješenja?
– Sistem oporezivanja imovine građana u Srbiji karakterišu dva osnovna problema. Pre svega, neadekvatan je pristup vrednovanja poreske osnovice i njime se sistematski potcenjuje vrednost imovine. Važeći zakon predviđa i preveliku amortizaciju, a neprimereno je i vrednovanje kvaliteta gradnje.
* Ranije ste upozoravali da, pri plaćanju ovog poreza, postoje velike olakšice po osnovu starosti nekretnina ili broja članova domaćinstva.
– Verujem da je potpuno neadekvatan pristup utvrđivanja poreskih olakšica. Naime, aktuelni propis predviđa poreske olakšice koje su srazmerne vrednosti imovine – što je izrazito regresivna odredba.
* Hoćete da kažete da će nam dosadašnje olakšice biti umanjene ili, možda, ukinute?
– Kako bi se uspostavio prikladniji način vrednovanja imovine, predložene su dve izmene. Prva je – smanjenje stope amortizacije, ali i umanjenje značaja koeficijenta kvaliteta gradnje. Zajednički efekat smanjenja amortizacije i koeficijenta kvaliteta bio bi prosečno povećanje poreske osnovice, što bi omogućilo relativno nisku poresku stopu. Dodatno, predlaže se izmena Zakona kojom bi se poreski kredit utvrđivao u apsolutnom, a ne u relativnom iznosu. Sa stanovišta poreske pravičnosti opravdano je uvođenje poreskog kredita u apsolutnom iznosu, pri čemu broj članova domaćinstva mora biti uzet u obzir.
* Taj zakon spremate kako bi lokalne samouprave ostvarile što veće prihode. Ima li, uopšte, smisla da se republički budžet, kako se čuje, u ime lokala odrekne svih poreskih prihoda izuzev PDV?
– Lokalne samouprave, osim prava, treba da imaju i obaveze. Dakle, čega god da se republički budžet odrekne to mora da bude praćeno prenosom nadležnosti, odnosno obaveza na lokalne samouprave. To se, pre svega, odnosi na izdatke za socijalnu zaštitu. Smisao decentralizacije je da troškovi države budu manji, a ne veći…
* Vozači u Srbiji plaćaju najviše dažbine na derivate nafte u regionu. Ima li šanse da se smanji akciza na gorivo?
– Ukoliko želimo da smanjimo akcizu, moramo biti svesni da je neophodno povećati neki drugi poreski prihod ili smanjiti neki postojeći rashod u istom iznosu. Dakle, moguće je, ali ne kao izolovana akcija.
* Novi izazov za predstavnike vlasti je i „deevroizacija“. Dugo je baš država subvencionisala kredite u evrima?
– Stanje se već promenilo. Svi krediti koje država subvencioniše, osim dugoročnih stambenih, zasad, biće u dinarima i to sa fiksnom kamatnom stopom.
* Već od ove nedelje ćemo moći da podižemo dinarske keš i potrošačke kredite. Interesovanje građana je ogromno. Vjerujete li da ovakav priliv para u trgovinu neće pogurati inflaciju?
– Ovi krediti su dinarski i daju se siromašnijem segmentu stanovništva. Ukoliko budu kupovali domaće proizvode, a velika je verovatnoća da hoće, ova mera neće negativno uticati ni na inflaciju, ni na platni bilans. Ali, ja sam uvek oprezna i svesna mogućih negativnih efekata. U svakom slučaju, pratićemo efekte i preduzimati korektivne akcije.
* Građani se raduju da mogu da uzimaju kredite u valuti u kojoj primaju zarade. Ali, još uvijek više vole da posjeduju devize. Slično je i sa firmama. Kako ćete ih, kroz akciju „deevroizacije“, ubjediti da promjene navike?
– Ovo je trka na duge staze. Ako budemo dovoljno uporni, pobedićemo. Mislim da ćemo već krajem ove godine videti efekte. Ne očekujmo čuda, ali u periodu od dve do tri godine stvari mogu mnogo da se promene. Evro nam je, kao domaća valuta, još uvek daleko.
* Najavili ste da će, u okviru te akcije, država izdavati dugoročne obveznice.
Kako utvrditi fiksnu kamatu u dinarima na period duži od godinu-dve dana?
– I ovo radimo oprezno. Počeli smo sa tromesečnim zapisama, pa sa šestomesečnim. Stidljivo smo prešli na jednogodišnje. U maju će se pojaviti 18-mesečne hartije države, a negde u poslednjem kvartalu dvogodišnje. Dakle, ne radi se ni o kratkoročnim, ni o dugoročnim, već o srednjoročnim hartijama, čiju fiksnu kamatu i nije tako teško izračunati. NBS u svom izveštaju o inflaciji za to daje osnovne parametre.
* Da li će kamata koju ponudite za te hartije, zapravo, biti putokaz kako će se kretati kurs i moguć signal špekulantima na deviznom tržištu?
– Očekujem da će kurs imati sve manje efekte na inflaciju i da ćemo polako postajati ili otporni ili zaštićeni od promena kursa…
* Kako nezvanično čujemo, Vlada Srbije odlučila je da će se restitucija obavljati gotovo isključivo izdavanjem dugoročnih obveznica. Mislite li da je to pravedno?
– Šta je to pravda? Nepravedno je bila oduzeta imovina. Godine su prošle. Da li možemo naći rešenje koje će biti pravedno za sve? Teško. Jedino što nikako ne smemo da uradimo jeste da traženjem pravde za učinjene greške u prošlosti napravimo nepravdu sadašnjoj i budućoj generaciji.
Kvalitet emisija
* U Srbiji je sve više sadržaja, poput mnogobrojnih rijaliti programa, koji se mogu svrstati u šund. Ima li, možda, ideja da se vrati nekada popularan porez na šund?
– Mislim da poreska politika treba da bude neutralna, niti da nagrađuje niti da kažnjava. Poreskom politikom ne utiče se na kvalitet emisija. Pretpostavljam da je to posao Ministarstva kulture, a ne Ministarstva finansija.
Fond za “Telekom“
* Postoji li mehanizam da se prihod od prodaje paketa državnih akcija „Telekoma“ troši isključivo za kapitalne projekte, a ne za potrošnju?
– Naravno da postoji, uz upozorenje da ne bi bilo mudro ni da se ostala sredstva u potpunosti iskoriste za tekuću potrošnju. Vlada je osnovala budžetski fond u kome će se naći sredstva od prodaje dela akcija „Telekoma“, koja će se isključivo upotrebljavati za krupnije investicione projekte. Novosti