BUDIMPEŠTA, Dan pošto je Mađarska objavila da je prije roka otplatila preostali dug Međunarodnom monetarnom fondu, bonitetska agencija „Mudiz“ upozorava da su države koje učestvuju u programima MMF suočene sa rizicima bankrota, zbog dugoročnih slabosti, uprkos podstreku ovih programa.
U studiji o srednjoročnim izazovima koje povlači učešće u programima MMF pokazuje se da od 1983. do 2012. godine, od 114 država koje su dobile pomoć MMF, njih 16,4 odsto u roku od pet godina nije moglo da vraća dugove. Dok četiri članice evrozone – Grčka, Irska, Portugal i Kipar – sada primaju pomoć MMF u okviru programa u kom učestvuju i EU i ECB, primjer Mađarske govori o drugačijem putu spasavanja iz krize.
Mađarska je bila prva evropska zemlja koju je spasavao MMF poslije pada velike američke investicione banke Liman braders na početku finansijske krize. Vlada bivšeg premijera Ferenca Đurčanja uzela je 2008. godine 20 milijardi evra od MMF i EU kako bi izbjegla nesolventnost. Napetost sa Fondom počinje 2010. godine, otkako je na vlasti aktuelna vlada Viktora Orbana, koja odbija da ispuni kreditne uslove, dok mađarska Centralna banka ignoriše savjete MMF o monetarnoj politici.
Novac za otplatu posljednje rate kredita MMF od dvije milijarde i 150 miliona evra mađarska vlada je obezbjedila od neiskorišćenog dijela kredita i vladinih obveznica. Otplatom duga zemlja je pošteđena plaćanja kamate od 11,5 miliona evra.
Dok Budimpešta predlaže zatvaranje kancelarije MMF, očekuje se da će javni dug zemlje, zahvaljujući prevremenoj otplati zajma, pasti ispod 80 odsto BDP. Vlada premijera Orbana, koja se suočava sa izborima 2014. godine, ponosna je, kaže, što je okončala „strani uticaj na domaću ekonomsku politiku“. Novosti
