BEOGRAD,Naftna industrija Srbije trebalo bi da do 2010. uloži oko 475 miliona evra za obnovu svojih rafinerija, čime bi se kvalitet goriva popeo na evropski nivo. NIS nema novac koji mu je potreban za rafinerije, a mogao bi ga dobiti kreditom ili kroz privatizaciju. Međutim, privatizacija zavisi od političkih dogovora stranaka u Vladi. Dogovora nema, ali je zato gorivo i dalje lošijeg kvaliteta nego u okolnim zemljama.
Negdje prije početka rata u Hrvatskoj, tačnije 1989, iz Rafinerije nafte Pančevo bezolovni benzin izvozio u Austriju. Danas derivate koji se proizvode u ovoj rafineriji ne mogu da se izvoze skoro nigdje iako su prerađivački kapaciteti mnogo veći nego potrebe srpskog tržišta. Glavni problem, svi se slažu, predstavlja tehnološka zastarjelost srpskih rafinerija. Procjenjuje se da bi za njihovu obnovu bilo potrebno oko 475 miliona evra, ali u NIS-u kažu da te pare nemaju. Zbog toga su nedavno zatražili da im se omogući dizanje kredita od 372 miliona evra za planirane investicije. Plan je da se tim parama podigne vrijednost NIS-a pred privatizaciju. Ovaj kredit NIS bi mogao da dobije i nakon privatizacije, što je jedna od opcija, ali u oba slučaja kompanija bi sama iz svog poslovanja morala da ga vraća, što opet dovodi do toga da je potrebno ubrzati prodaju nacionalne naftne kompanije.
Međutim, početak privatizacije zavisi od odluke Vlade, a odluka Vlade od dogovora koalicionih partnera, a tu nastaje problem, jer koalicioni partneri DSS, DS i G17 plus još uvijek nemaju zajedničku viziju kako bi trebalo privatizovati NIS.
O stanju u rafinerijama govori činjenica da najveća domaća rafinerija, ona u Pančevu, može da preradi oko 4,8 miliona tona godišnje, a trenutno prerađuje oko tri miliona tona, dok novosadska od mogućih tri miliona prerađuje oko 2,5 miliona tona, a upućeni tvrde svega 300.000 tona.
Loše gorivo zbog starih rafinerija
