VAŠINGTON, Loša klima u američkoj privredi daje veće izglede na novembarskim predsjedničkim izborima kandidatu Demokratske stranke Baraku Obami, nego njegovom rivalu iz tabora republikanaca Džonu Mekejnu, ocijenjuju analitičari na čije se mišljenje pozvala agencija Rojters u izveštaju iz Vašingtona u utorak.
Najsvježije ekonomske statistike pokazuju da je inflacija u SAD tokom prošlog mjeseca snažno uvećana, na više od pet odsto računato prema godišnjoj osnovi, dok je gradnja novih stambenih objekata na najnižem nivou za proteklih 17 godina.
Domaći analitičari “ni malo ne sumnjaju” da nepovoljna ekonomska statistika dodatno povećava broj američkih glasača koji žele promjene u Bijeloj kući, navodi Rojters.
Profesor ekonomije na državnom Univerzitetu u Sjevernoj Karolini Majkla Valdena smatra da će pogoršanje ekonomske situacije pomoći senatoru Obami, jer ga ljudi doživljavaju kao ličnost koja bi mogla da odigra ulogu “agenta promjena”.
Loša situacija u privredi nije nikad povoljna za političare na vlasti, ili one koji uz pomoć tvoraca neuspješne ekonomske politike žele da upravljaju zemljom, ocijenjuju američki analitičari, uz opasku da su glasači u SAD nezadovoljni kako ekonomijom upravlja administracija odlazećeg predsjednika Džordža Buša.
Privreda SAD se, naime, suočava sa sve većom stopom nezaposlenosti, visokom inflacijom i drugim neprijatnim posljedicama hipotekarne krize koja je buknula u avgustu minule godine.
Ekonomija je, prema najnovijim istraživanjima raspoloženja javnog mnenja koje su obavili istraživački Kvinipiak univerziteta, najvažnija tema oko koje će se izjašnjavati glasači na predstojećim predsjedničkim izborima.
Oko 52 odsto anketiranih građana SAD daje prednost ekonomskim temama, prilikom odlučivanja za kog kandidata će se izjasniti na predsjedničkim izborima, dok svega 16 odsto smatra da je za njihovu zemlju najvažniji problem rat u Iraku.
Među glasačima kojima je ekonomija prioritetan problem, njih 49 odsto bi podržalo Obamu, a 41 odsto Mekejna.
Obama ima, u cjelini gledano, veće izglede da pobjedi, jer bi se, prema najnovijim anketama, za njega izjasnilo 47 odsto birača, a za Mekejna 42 odsto.
Ekonomski i politički analitičar poznate Hertridž fondacije Brajan Darling ukazuje, međutim, da je “veliko pitanje šta će dogoditi u ekonomiji u narednih nekoliko mjeseci”, što upućuje na zaključak da se raspoloženje birača do tada može promjeniti.
Darling ipak priznaje da će se izgledi za pobjedu Obame povećati ukoliko, u periodu do izbora, položaj bankarskoj sektora oslabi, a stambena kriza postane još gora.
“Republikanci će biti optuženi za sve ekonomske teškoće”, tvrdi Dargling, ali upozorava na uporno nastojanje Mekejna da se ogradi od promašaja koje je Buš imao u vođenju ekonomske politike.
Istraživanje koje je sprovela agencija Rojters pokazuje da među neopredeljenim biračima, kakvih je u SAD uvijek poprilično, Obama i Mekejn imaju približno jednak broj pristalica.
Mekejn je u posljednje vrijeme počeo učestalo da ponavlja kako njegov rival želi da ponovo uvede visoke poreze za biznismene, dok Obama ne propušta priliku da svog konkurenta stavi u istu ravan sa Bušom i njegovom “veoma lošom ekonomskom politikom.”
Republikanski kandidat za predsjednika SAD je u toku dosadašnje kampanje podržavao Bušovu poresku politiku, ali se istovremeno zalagao i za veće zarade.
Obama se, međutim, zalaže za smanjenje poreza ljudima sa niskim i srednjim primanjima i povećanje nameta za one koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje.
Profesor Univerzitata u Ohaju Aleksander Lamis veruje da većina Amerikanaca “razumije da je ekonomska situacija tokom Bušove vladavine bila slaba, a posebno u njegovom drugom mandatu, tako da će to sigurno naškoditi Mekejnu”.
Lamis smatra da je Obama u prednosti i zbog toga što može stalno da ponavlja biračima kako je sadašnja ekonomska politika loša i da se tim putem ne može nastaviti.
Profesor Valden ipak vjeruje da niže cijene benzina, koji je u proteklih pet sedmica pojeftinio za oko deset odsto, mogu da pomognu Mekejnu, ukoliko birači, do održavanja izbora, budu osjetili da su njihovi troškovi za gorivo i neki drugi izdaci bitno manji nego ranije.
Valden predviđa da kretanja na tržištu rada sigurno neće ići u korist republikanskog kandidata, jer će se stopa nezaposlenosti do početka novembra još uvećati u odnosu na sadašnji nivo od 5,7 odsto.
Pozitivne poene koji Mekejn može da dobije zbog činjenice da će se cijene benzina smanjivati, verovatno sve do dana održavanja izbora, senator iz Arizone bi mogao da izgubi zbog lošije situacije na tržištu rada, zaključio je Valden.
Loša ekonomska klima daje veće izglede Obami
