BANJALUKA, Privreda u Republici Srpskoj i BiH posljednjih 20 godina je “na aparatima”, a da ova zemlja ima problem sa aktuelnom migrantskom krizom situacija bi bila mnogo lošija, istaknuto je danas u Banjaluci na naučnom skupu “Ekonomija znanja u svijetlu migrantske krize – šanse i/ili rizici”.
Vanredni profesor na banjalučkom Ekonomskom fakultetu Goran Radivojac objasnio je da domaća preduzeća, uz određene izuzetke, nemaju potencijal za rast, a migrantska kriza podrazumijeva trošak koji neko mora pokriti, dok je privreda ta od koje se najviše očekuje.
“Direktna posljedica migrantske krize kojoj ćemo biti izloženi je činjenica da će doznake naših ljudi koji rade u inostranstvu biti smanjene, jer su migranti njihova direktna konkurencija, tako da to sa aspekta priliva, odnosno pokrića uvoza izvozom i drugih parametara tokova kapitala u naredne dvije do tri godine može postati problem”, ocijenio je Radivojac.
On je naveo da je njegov rad, koji se bavi analizom održive stope rasta nefinansijskih kompanija, pokazao da samo dva od 31 posmatranog preduzeća imaju mogućnost da rastu godišnje više od pet odsto, a da ne ugroze svoje poslovanje.
“Da sutra dobijemo priliku da po povoljnim uslovima izađemo na tržište EU, naša preduzeća nemaju šansu da to iskoriste, budući da smo posljednjih 20 godina potrošili sve interne izvore finansiranja. Ostaje nam zaduživanje, a kamatne stope i uslovi kreditiranja su takvi da je praktično nemoguće organizovati prooizvodnju koja bi bila profitabilna, uz ovaj nivo kreditnog zaduženja”, istakao je Radivojac.
On je poručio da je potrebno razviti novu strategiju kojom bi pad privrede bio zaustavljen.
Doktor ekonomskih nauka Branka Topić Pavković smatra da je sadašnja velika migrantska kriza rezultat geopolitičkih promjena i da će imati velike reperkusije na ekonomije evropskih zemalja.
“U kratkom roku migrantske krize izazivaju visok rast javnih izdataka, javne potrošnje. Međutim, dugoročno, ako se izvrši adekvatna integracija migranata na tržište rada može doći i do pozitivnih fiskalnih uticaja na ekonomiju”, navela je Pavkovićeva.
Ona je dodala da bi eventualna migrantska kriza u BiH dovela do rasta javnih rashoda, porasta sive ekonomije na tržištu rada, što bi moglo dovesti do porasta stope nezaposlenosti.
“Ukoliko bi bio značajniji rast sive ekonomije, došlo bi do pada javnih prihoda, zbog izostanka poreskih prihoda. Dosta bi uticaja bilo na tržište rada u zavisnosti od kvalifikacione strukture migranata koji bi bili primljeni u BiH”, rekla je Pavkovićeva.
Naučnom skupu na Ekonomskom fakultetu prisustvovao je i ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Dane Malešević koji je ocijenio da ekonomisti mogu dati određene preporuke ili projekte kada je riječ o migrantskoj krizi.
“Ekonomisti nam mogu reći kako migrantska kriza utiče na ekonomiju, a iz Srpske će danas biti poslato razmišljanje o toj temi i kako uopšte rješavati ovaj problem”, rekao je Malešević.
Dekan Ekonomskog fakulteta Novak Kondić podsjetio je da je praksa ove visokoškolske ustanove da dva puta godišnje održavaju naučne skupove i tako pokušaju dati odgovore na određena pitanja uz učešće eminentnih stručnjaka iz Republike Srpske i okruženja. Srna
