VILJNUS, Litvanija će sutra postati 19. članica evrozone i umjesto domaće valute litasa usvojiće evro, čije će novčanice sama štampati od 2016.
Do tada će joj centralna banka Njemačke pozajmiti 132 miliona novčanica iz svog trezora, koje će, kako je ranije javio AFP, litvanska centralna banka vratiti kada počne da štampa novčanice.
U međuvremenu, Litvanija, sa tri miliona stanovnika, kuje svoje kovanice evra.
Dok su novčanice istog izgleda u cijeloj evrozoni, svaka članica monetarne unije ima pravo da izabere sopstvene nacionalne simbole koji ce se naći na kovanicama. Na litvanskim novčićima evra biće nacionalni grb, vitez na konju sa mačem i štitom u rukama, čime se odaje pošta valuti te zemlje još iz 14. vijeka.
Centralna banka Litvanije nedavno je izdala komemorativnu kovanicu od srebra kojom se oprašta od litasa.
Prvih 15 dana u novoj godini, litas će cirkulisati paralelno sa evrom, a banke i pošte već su snabdijevene evropskom valutom, dok su maloprodavci i građani imali priliku da unaprijed pribave nove kovanice. Mnogi maloprodavci potpisali su memorandum u kom obećavaju da usvajanje evra neće iskoristiti kao izgovor za podizanje cijena.
EU je u julu Litvaniji dala “zeleno svjetlo” za uvođenje evra, pošto je utvrđeno da je ispunila mastrihtske kriterijume u pogledu javnog duga, budžetskog deficita, stope inflacije i dugoročnih kamata.
Litvanija je počela da koristi litas 1922, a ponovo ga je uvela 1993, nakon što je iz upotrebe izbacila rublju, poslije izlaska iz Sovjetskog saveza 1990. Rublja je u Litvaniji bila u upotrebi od kraja Drugog svjetskog rata.
Od 1994. litas je vezan za dolar a od 2002. za evro. Međutim, Litvanija, koja je postala članica EU 2004, nije primljena u evrozonu 2007. sa Slovenijom, zbog visoke inflacije i ekonomske krize, navodi sajt Juronjuz (euronews.com).
Susjedne zemlje, Estonija i Letonija uvele su evro 2011, odnosno 2014.
Guverner centralne banke Litvanije, Vitas Vasilijauskas, navodi da je njegova zemlja učila iz iskustva Letonije, gdje je rast cijena povezan sa uvođenjem evra iznosio oko 0,1 odsto.
“Možemo očekivati sličnu stopu, uz rast primanja od četiri do pet odsto”, rekao je on.
Guverner je dodao da Litvanija ima fiksni kurs vezan za evro od 2002. “To znači da nemamo nezavisnu monetarnu politiku. Uvođenje evra umanjiće kreditne rizike i kamatne stope, što znači da ćemo imati veće šanse za razvoj”, ocijenio je on.
Iako su, prema Mastrihtskom ugovoru iz 1992. sve članice EU, osim Britanije i Danske, obavezne da vremenom uvedu evro, neke zemlje oklijevaju da ispune tehničke uslove za ulazak u monetarnu uniju.
Ankete u Poljskoj pokazuju da su dvije trećine njenih građana protiv uvođenja evra. Osnovni razlog za to je činjenica da ekonomija bilježi snažne rezultate bez evra. U kriznim vremenima za ekonomiju, država može da devalvira svoju valutu, što u slučaju članstva u evrozoni nije moguće. Poljska je jedina članica EU koja je izbjegla privrednu krizu nakon globalne finansijske krize.
Van evrozone će od sutra ostati Britanija i Danska, koje ne planiraju ulazak, Švedska i Poljska, koje to izbjegavaju, Mađarska i Češka, koje su neodlučne, kao i Hrvatska, Bugarska i Rumunija koje još ne ispunjavaju kriterijume Mastrihtskog sporazuma. Tanjug