FRANKFURT – Evropska centralna banka (ECB) odlučna je da nastavi borbu protiv visoke inflacije, saopštila je njena predsednica Kristin Lagard na bankarskom kongresu u Frankfurtu.
Ona je ponovila najavu dodatnog povećanja kamata i korišćenja drugih alata, prenosi Mina pozivajući se na SEEbiz.
„Očekujemo dalje povećanje kamatnih stopa. Na kraju ćemo ih podići na nivo koji će s vremenom vratiti inflaciju na nivo srednjoročnog cilja“, rekla je Lagard u Frankfurtu.
Očekuje se da će ECB povećati kamatne stope 15. decembra.
Srednjoročni cilj ECB-a je dva odsto, pri čemu centralna banka evrozone dopušta privremena odstupanja u jednom ili drugom smjeru. U oktobru je godišnja inflacija u zemljama evrozone dostigla 10,6 odsto, čime se zadržala na najvišem nivou od 1997. godine.
Povećava se i strah da će visoki rast cijena, usporavanje globalnog napretka, energetska kriza i druge posljedice ruskog napada na Ukrajinu dovesti evrozonu barem u kratku recesiju ili period stagflacije. Lagard je upozorila da je povećan rizik od recesije.
ECB je zbog toga suočen s pitanjem može li usporiti dinamiku zaoštravanja monetarne politike. Krajem oktobra Upravni savet ECB-a je treći put zaredom znatno podigao glavne kamatne stope. Od jula su tako porasle dva procentna boda, pa je srednja kamatna stopa u evrozoni sada dva odsto.
Time je banka već dostigla neutralni nivo, kada monetarna politika ne podstiče, niti koči ekonomski rast, a dalja povećanja predviđaju u Frankfurtu za iduće mjesece.
Na taj način bi monetarna politika počela kočiti ekonomsku aktivnost pooštravanjem uslova kreditiranja. Prije povećanja kamatnih stopa u oktobru, analitičari su predviđali rast od još 1,75 procentnih bodova do kraja prvog kvartala.
U međuvremenu je na istom događaju u Frankfurtu predsjednik njemačke centralne banke Bundesbank Joakim Nagel upozorio da ECB ne bi trebalo da popusti uprkos opasnosti od recesije.
Lagard je naglasila da će kamatne stope ostati glavni alat za prilagođavanje monetarne politike.
„Takođe moramo normalizovati naše druge alate i time dodatno ojačati našu kamatnu politiku“, objasnila Lagard.
Na sastanku u decembru Savjet ECB-a će, primjera radi, raspravljati o tome kako „značajno i predvidljivo“ smanjiti ukupni bilans ECB-a.
To je uveliko naduvano putem otkupa hartija od vrijednosti u sklopu redovnih programa otkupa tokom krize evra i kasnije posebnim pandemijskim programom tokom korona krize.
Krajem oktobra u redovnom APP programu bilo je gotovo 3,256 milijardi evra obveznica, a u pandemskom programu oko 2,585 milijardi evra.
Prema predviđanjima, ECB bi prvo trebalo da prestane reinvestirati prihode od obveznica koje dospijevaju u sklopu redovnog programa, a kasnije i u sklopu pandemijskog.
Očekuje se da će se to dogoditi nakon prestanka povećanja kamata.
