BEOGRAD, Ako ne bude novog masovnog ispuštanja dinara, kao što je to bilo krajem 2009. i pred Božić, devizni kurs će ostati miran do kraja januara, procjenio urednik Makroekonomksih analiza i trendova Stojan Stamenković. Šta će se potom dešavati s dinarom, zavisiće od priliva kapitala, ocijenio je on.
Stamenković smatra da Vlada ne treba da ubacuje ogromne iznose dinara na tržište bez prethodnog dogovora s NBS-om.
„Pitanje je zašto je država pokazala tako nizak nivo opreza prodajući specijalna prava vučenja koja je dobila od MMF-a u momentu kad je NBS snizio referentnu kamatnu stopu, što već utiče na slabljenje dinara“, rekao je Stamenković dodajući da odgovor leži u zoni političkog populizma.
Prema računici MAT-a, država je, u namjeri da izmiri budžetske obaveze i pred praznike obraduje građane besplatnim akcijama, Narodnoj banci prodala specijalna prava vučenja MMF-a, 422 miliona, i 50 miliona evra budžetske podrške EU, čime je u sistem ubacila oko 40 milijardi dinara.
Ta emisija dinara je direktno uticala na slabljenje dinara, ali u obzir treba uzeti i to da su firme kupovale evre kako bi se razdužile prema inokreditorima i da je NBS prodavao evre na međubankarskom tržištu.
„Ne vidim da je klizanje kursa bilo toliko da bi oko toga trebalo praviti dramu“, smatra Stamenković. Nervoza poslovnih krugova zbog depresijacije dinara je uzrokovana i visokim spoljnim dugom u evrima, ocjena je autora MAT-a. Novac iz krosborder-kredita koji su uzimani od 2006. do 2008. uložen je u nekretnine, koje su u krizi, i proizvodnju robe koja se ne izvozi, a ne u industrijsku proizvodnju i zapošljavanja, što bi sad olakšalo otplatu duga uprkos jačanju evra, kaže on.