BRISEL, EU je i u 2012. godini bila najveći svjetski donator koji je pokrio više od polovine razvojne pomoći upućene nerazvijenim zemljama.
Kriza je natjerala veliki broj država donatora da znatno snize rashode za razvojnu pomoć, zbog čega je i ukupan nivo pomoći u svijetu realno manji četiri odsto nego 2011. Primjetan je takođe i trend da je više novca otišlo ka srednje razvijenim zemljama centralne i južne Azije nego najsiromašnijim zemljama Afrike, objavila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Ukupna neto razvojna pomoć EU u 2012. je iznosila 64,9 milijardi dolara ili 0,39 odsto ukupnog bruto nacionalnog dohotka članica, što je blagi pad u odnosu na 2011. Od toga su evropske institucije uplatile zemljama i međunarodnim organizacijama 17,6 milijardi evra. Četiri članice su povećale izdvajanja, sedam je zadržalo postojeći nivo, dok je 16 članica manje izdvojilo.
Evropski savjet je u februaru 2013. potvrdio da je prioritet da članice ispoštuju formalnu obavezu da EU do 2015. izdvoji 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka i tako ostvari Milenijumske ciljeve o razvoju.
Četiri članice “prelaze” nivo izdvajanja od 0,7 odsto, i to Danska, Luksemburg, Švedska i Holandija, dok je cilj Danske i Švedske da dostignu davanja od jedan odsto bruto nacionalnog dohotka za pomoć nerazvijenim zemljama. Luksemburg je cilj od 0,7 odsto dostigao u 2012. godini.
Komesar za razvoj Andris Pibalgs rekao je:
“EU je i dalje vođeći donator, ali ne krećemo se u pravcu koji nam omogućava da ostvarimo zajednički cilj u razvoju. Shvatam da su neke članice EU u dramatičnoj situaciji zbog tekuće krize, ali moramo da ispunimo naše obaveze.”
Razvojna pomoć u svijetu je prošle godine realno manja četiri odsto, nakon pada od dva odsto u 2011. Zbog finansijske krize i previranja u evrozoni nekoliko vlada je skresalo svoje budžete, što je direktno uticalo na smanjivanje izdvajanja za razvojnu pomoć.
Najveći donatori su SAD, Velika Britanija, Njemačka, Francuska i Japan. Danska, Luksemburg, Holandija, Norveška i Švedska po nivou izdvajanja u poređenju sa nacionalnim dohotkom i dalje prevazilaze SAD, koje izdvajaju 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka.
Iako je smanjena ukupna razvojna pomoć, pomoć za bilateralne projekte i programe, sa izuzetkom grantova za otpis duga i humanitarne pomoći, porasla je realno dva odsto. Bilateralna pomoć Podsaharskoj Africi je bila 26 milijardi dolara ili 7,9% manje u poređenju sa 2011. Pomoć afričkom kontinentu je snižena za 9,9 odsto na 28,9 milijardi dolara, sa izuzetkom pomoći nekim zemljama u Sjevernoj Africi nakon “arapskog proljeća”.
SAD su za pomoć siromašnijim zemljama izdvojile 30,5 milijardi evra u 2012, što je 2,8 odsto manje u poređenju sa 2011, međutim izdvajanja SAD za međunarodne organizacije su dostigla rekordnih 4,9 milijardi dolara ili 30 odsto više nego 2011. godine. Bilateralna pomoć najmanje razvijenim zemljama je takođe zabilježila pad od čak 12,8 odsto na 26 milijardi dolara.
Takođe je primjetan trend alokacije pomoći sa siromašnijih zemalja ka zemljama sa srednjim prihodima na Dalekom istoku i u centralnoj i južnoj Aziji, i to primarno ka Indiji, Kini, Indoneziji, Pakistanu, Šri Lanci, Uzbekistanu i Vijetnamu. Pomoć ovim zemljama će najvjerovatnije biti u formi tzv. mekih zajmova, odnosno kredita pod povoljnim uslovima.
Prema istraživanju Komiteta za razvojnu pomoć (DAC), koji radi pri OECD-u, skroman oporavak pomoći se očekuje u ovoj godini. Komitet za razvojnu pomoć OECD-a je tijelo koje razmatra podatke o rashodima za razvojnu pomoć koje članice Komiteta dostavljaju. Komitet se sastoji od 24 članice: Australija, Kanada, Japan, Koreja, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska, SAD i 15 članica EU.
Šest članica EU – Češka, Estonija, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija su članice OECD-a, ali ne i Komiteta. Preostalih šest članica – Bugarska, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta i Rumunija nisu ni članice OECD-a niti Komiteta za razvojnu pomoć.
Generalni sekretar OECD-a Angel Gurija izrazio je zabrinutost zbog nepovoljnog trenda u međunarodnoj razvojnoj pomoći.
“Zabrinjava što je stanje u budžetu u našim članicama dovelo do drugog uzastopnog pada u ukupnom iznosu pomoći, ali je dobro što je uprkos krizi devet zemalja uspjelo da poveća pomoć.”
U 2012. članice Komiteta za razvojnu pomoć (DAC) obezbijedile su 125,6 milijardi dolara pomoći, što je 0,29% njihovih ukupnih bruto nacionalnih dohodaka ili četiri odsto manje nego 2011.
Od 2010, kada su davanja za razvojnu pomoć dostigla vrhunac, razvojna pomoć je realno manja šest odsto. Sa izuzetkom 2007, pad razvojne pomoći prošle godine je najveći od 1997. godine.
Novi predsjednik Komiteta za razvojnu pomoć Erik Solheim rekao je da će to tijelo nastaviti da ohrabruje članice da ispune svoje obaveze.
“Podržavam devet članica Komiteta da povećaju pomoć u 2012, i insistiraću da ostali povećaju izdvajanja čim im se popravi stanje u nacionalnim budžetima, rekao je Solhajm. On je rekao da održavanje nivoa pomoći nije moguće čak i u trenutnoj fisklanoj klimi.Velika Britanija je, kako je rekao, povećala izdvajanja za razvojnu pomoć na 0,7% nacionalnog dohotka, što uliva nadu da se opadajući trend može preokrenuti. EurActiv.rs /Nezavisne novine
Rashodi za neto pomoć u 2012. u odnosu na 2011.
Zemlja Najveći skok
Australija 9,1
Austrija 6,1
Island 5,7
Koreja 17,6
Luksemburg 9,8
Zemlja Najviše rezova
Španija 49
Italija 34,7
Grčka 17
Portugal 13
Napomena: Cifre su izražene u postocima
