JERUSALIM, Izraelska centralna banka kritikovala je vladini plan o znatnom povećanju rashoda za vojsku. 
Kako navode, to će ići na račun civilne potrošnje i verovatno produbiti budžetski deficit i dodatno uvećati teret državnog duga.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu rekao je prošle sedmice ministrima da namjerava da poveća odbrambene troškove za 0,2 do 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda u okviru programa “Koncept sigurnosti 2030”, kako bi zemlja bila spremna da odgovori pretnjama koje očekuje u narednoj deceniji.
Dodao je da njegov plan podrazumjeva prosječan godišnji ekonomski rast od 3,0 do 4,0 odsto i prosječnu potrošnju od 6,0 odsto BDP-a za podmirivanje svih bezbjednosnih potreba Izraela.
“Predlog o povećanju vojnog budžeta tokom sledeće decenije… nije konzistentan s putanjom obaranja deficita utvrđenom zakonom, s vladinim odlukama o širenju socijalnih servisa, o socijalnim programima i investicijama u infrastrukturu, i vladinim protivljenjem da podigne poreske stope”, navela je Banka Izraela u izveštaju, a prenosi Rojters.
“Ako se usvoji takav okvir potrošnje za odbranu, trebalo bi da se definišu stabilni i transparentni izvori za finansiranje tog plana i trebalo bi da se prikažu prilagodavanja kojima će morati da se povrgnu dugi agregati”, dodaje centralna banka.
Kritikovanje Netanjahua je rijetkost za centralnu banku, koja je uglavnom “ulazila u klinč” s ministrom finansija Moše Kahlonom tokom protekle tri godine zbog njegovih zalaganja za smanjenje poreza i zbog drugih pitanja fiskalne politike.
Banka je takođe napomenula da podizanje vojnog budžeta povlači povećanje državnog budžetskog deficita, ukoliko ne bude praćeno smanjenjen rashoda u drugim oblastima i povećanjem poreskih stopa.
Očekuje se da će u 2018. i 2019. godini deficit budžeta iznositi 2,9 odsto BDP-a, u odnosu na prošlogodišnjih 1,9 odsto.
Solidni fiskalni rezultati naveli su agenciju “Standard & Poor's” da ovog mjeseca podigne kreditni rejting Izraela na “AA-” sa nivoa “A +”, dodaje britanska agencija.
Bez obzira na to, Banku Izraela brine da će održavanje budžetskog deficita na oko 3,0 procenta BDP-a kroz povećanje potrošnje spriječiti smanjenje tereta duga, koji je, izuzimajući dugove lokalnih samouprava, iznosio 2017. godine 59,4 odsto BDP-a.
“Iskustvo drugih zemalja i iskustvo Izraela u prošlosti pokazuje da zaobilaženje budžetskih limita, čak i ako se na startu radi s dobrim namerama, na kraju može dovesti do gubitka kontrole nad budžetskim okvirom i potrebe da se vrše budžetske korekcije u situacijama nepovoljnijim za poslanike”, poručila je centralna banka Izraela. Tanjug
