BANJALUKA – Novinari i aktivisti iz Banjaluke koji su prošle sedmice posjetili institucije EU u Briselu, OSCE-a u Beču i Savjet Evrope u Briselu upoznali su najviše zvaničnike sa opasnostima koje će nastupiti za novinare, ali i sve građane BiH, ako se usvoji skandalozni nacrt izmjena Krivičnog zakonika RS koji nakon 20 godina kriminalizuje klevetu i uvredu.
Njihova glavna ideja bila je da se predstavnici evropskih institucija i organizacija iz prve ruke informišu o tome u kakvom ambijentu rade novinari u RS i BiH. Oni su upoznati i sa položajem i stanjem ljudskih prava u Republici Srpskoj, posebno sa slobodom govora u kontekstu kriminalizacije klevete i sa najavljenim zakonom o nevladinim organizacijama, statusom LGBTQ populacije, te drugima. Za sve ove građane, a posebno za novinare stvara se neizdrživa atmosfera za obavljanje posla.
“Novi, skandalozni Krivični zakonik RS najviše pogađa građane, a oni moraju postati svjesni šta njegove odredbe u stvari znače. Mi se još uvijek nadamo da će predlagač odustati od zakona i da se on nikada neće naći na dnevnom redu u formi prijedloga“, rekao je Siniša Vukelić, predsjednik Kluba novinara Banjaluka.
Novinar Nezavisnih novina Dejan Šajinović je rekao da su boravili u Beču u OSCE-u, zatim u Strazburu u Savjetu Evrope, a da su se u Briselu sastali sa predstavnicima Evropske komisije, Evropske službe za spoljne poslove i Evropskog parlamenta. Sastali su se i sa predstavnicima Međunarodne novinarske asocijacije.
“Bilo je bitno da ljudi koji se bave nama čuju iz prve ruke priče od ljudi koji ih proživljavaju. Saznali su iz prve ruke kakvi su problemi sa kojima se suočavamo. Nama je važno da se zna da ovo nisu zakoni koji se tiču samo novinara nego svih nas. Sve uspješne države imaju jake institucije, a nijedna propala ih nema. Osnova svih institucija su ljudska prava, a njihovim branjenjem mi štitimo dobar život svakog građanina. Ova naša borba je najmanje za medije, mi se borimo za građane“, rekao je Šajinović.
On je dodao da se 90 odsto građana nema partijske knjižice i kumove, veze u zdravstvu ili institucijama koje bi im trebale pružiti usluge. Osuđeni su i moraju da se oslone na institucije.
“Ako institucije funkcionišu, građani će dobiti usluge, ako se zloupotrebljavaju, oni ispaštaju i ne ostvaruju svoja prava. To će se dešavati ako ovakvi zakoni budu prolazili. Društva ne postaju diktature preko noći, to se dešava korak po korak, postepeno. Usvajanjem zakona kojim se kriminalizuje kleveta mi krećemo na put bez povratka“, kaže Šajinović i dodaje da je važno da građani shvate da je ovo borba za njih, ne samo za medije.
Advokatica iz Banjaluke Jovana Kisin Zagajac kaže da borba za ljudska prava ne poznaje granice, pa nijedna država ne može imati suverenitet da donosi ili u potpunosti ograniči i ugrozi neko od ljudskih prava koja štiti Evropska konvencija o ljudskim pravima.
“Pravni standardi koje su ustanovili evropski sudovi o ljudskim pravima se ne poštuju u Republici Srpskoj i BiH, a obaveza je Međunarodne zajednice da brine i da štiti osnovna ljudska prava. Potrudili smo se da predstavimo naš problem najkonkretnije, kao njegove posljedice i da izdejstvujemo pomoć u zaštiti ljudskih prava“, rekla je Kisin Zagajac.
Direktorka Transparency international BiH Ivana Korajlić kaže da bi voljela da nije morala sa kolegama da ide i traži podršku za zaustavljanje ovog zakona, već da imamo vlast koja je spremna da sasluša stručnu zajednicu i javnost koja se žestoko buni protiv ovih zakona.
“Vidjeli smo svi na javnim raspravama da su one bile samo farsa. Zvaničnici su sve što su imali rekli u nacrtu a nisu spremni poslušati apele i inicijative novinarske zajednice i civilnog društva. Pokušali smo da pojačamo pritisak na institucije u RS da se zaustave zakoni koji imaju razarajući uticaj, od Krivičnog, preko onog o neprofitnim organizacijama i slično. Svi imaju isti cilj, a to je progon novinara i aktivista uz učešće vlasti RS“, rekla je Korajlić.
Ona je dodala da Evropa zaista prati situaciju i da su svi uključeni.
“Postoji zabrinutost što se vlasti u Srpskoj redovno ogluše na sve pozive relevantnih institucija. Dobili smo obećanja da će se dodatno obraćati institucijama zbog ove teme, a sve ovo uticaće i na ispunjenost uslova na našem putu u EU“, kaže Korajlić.
Novinar “Euroblica” Nikola Morača kaže da je njihova posjeta podigla priličnu buku u institucijama koje su posjetili.
“Kada smo razgovarali sa tim ljudima, vidjeli smo da ih zaista zanima šta se dešava kod nas, osjećam da smo napravili dobar posao. Kada vidite da vas slušaju, to vam znači. Nadam se da ove izmjene nikada neće biti usvojene. Mi nemamo nezavisno pravosuđe, novinar koji prvi dođe pod šapu, trebaće mu godine da dokaže nevinost“, rekao je Morača.
Urednica portala eTrafika Vanja Stokić kaže da su se za pet dana na 16 sastanaka susreli sa skoro 70 ljudi.
“Na većini tih ljudi mogla sam da pročitam da su šokirani. Iako u nekim država kleveta postoji kao krivično djelo, shvatili su kada smo im objasnili kontekst i situaciju, te posljedice koje će biti veoma teške za ljude. Pričali smo o ova dva zakona, izmjenama Krivičnog, te ovog o neprofitnim organizacijama, ali morali smo da im kažemo i za treći, o medijima koji je najavio predsjednik RS Milorad Dodik i koji će biti veoma težak za nas“, rekla je Stokić.
CAPITAL: A. Pisarević
