BANJALUKA, Nakon što je prošle sedmice Investiciono-razvojna banka RS (IRB) izmijenila pravila kreditnog plasmana i odobrila da korisnici njihovih kredita mogu dobiti novi ili produžiti postojeći grejs period do maksimalno dvije godine, na adresu IRB-a već su počeli pristizati prvi zahtjevi za odgodu plaćanja glavnice.
U novoj ponuđenoj opciji za “kreditni predah” ugroženi privrednici uvidjeli su svoju novu šansu, dok sa druge strane ekonomisti smatraju da će za dosta preduzeća korištenje grejs perioda biti produžavanje agonije i zaludno trošenje novca.
Snežana Vujnić, v.d. direktora IRB-a, objasnila je da je mogućnost odluke o uzimanja grejs perioda jedna od mjera za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize.
“Na ovaj način želimo poboljšati likvidnost preduzeća u kriznim uslovima, jer u vremenu kada uzme grejs period preduzeće vraća samo kreditnu kamatu bez glavnice”, rekla je Vujnićeva.
Vujnićeva je dodala da je odluka o mogućnosti uzimanja grejs perioda novina, tako da za sada u IRB nije pristiglo mnogo zahtjeva za njihovo odobravanje.
Ipak, ona očekuje da s obzirom na ranije interesovanje privrednika, u IRB-u očekuju pristizanje dosta ovakvih zahtjeva.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT, ocijenio je da, u trenutnim privrednim uslovima, kod davanja olakšica i subvencija treba biti oprezan, jer nije pametno olakšavati uslove finansiranja onim firmama za koje je jasno da nemaju perspektivu.
“Grejs period je za neke firme koje će ga tražiti definitivno samo za odlaganje neminovnog odlaska u stečaj”, rekao je Grabovac.
On je istakao da u trenutnim uslovima nikako neće biti smisla da se kreditni uslovi olakšavaju preduzećima koja koriste krizu kao opravdanje za svoje loše poslovanje.
Branislav Subotić, direktor Fonda za razvoj istočnog dijela RS, rekao je da će mnogi privrednici, korisnici kredita IRB-a u istočnom dijelu RS, zbog februarskih nepogoda imati gubitke, zbog čega će im grejs periodi dobro doći.
“O tome koliko su loši vremenski uslovi u istočnom dijelu RS uticali na rad preduzeća jasno govori činjenica da među njima postoje firme koje mjesec dana nisu izdale nijednu izlaznu fakturu, zbog toga što nisu mogle da dostave svoje proizvode na tržište”, rekao je Subotić.
On je objasnio da vrijeme krize i period elementarnih nepogoda zahtijeva vrijeme rehabilitacije, tako da će im mogućnost grejs perioda otvoriti opciju da nadoknade.
Ljubomir Lučić, vlasnik i direktor male drvoprerađivačke firme “God” iz Han Pijeska, koja je korisnik IRB-ovog kredita, rekao je da je već uputio zahtjev za dvogodišnji grejs period prema IRB-u.
“Iako prilikom podizanja kredita nisam imao namjeru da tražim odgode ili reprograme, poslovne neprilike i ružno vrijeme su u velikoj mjeri ugrozili rad moje firme, tako da sam morao tražiti pauzu u otplati glavnice”, objasnio je Lučić.
On je dodao da je kredit IRB-a vrijedan 110.000 KM podigao prije dvije godine, te da ga je uredno otplaćivao sve do prošlog oktobra i dodao da će grejs period u trenutnoj situaciji omogućiti neophodan “predah” njegovom preduzeću. Nezavisne novine
