SARAJEVO, Guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić upozorava da je najveći problem bankarskog sektora u BiH broj nekvalitetnih kredita, koji sada iznosi 12,1 odsto.
“Bankarski sektor u BiH ima u Centralnoj banci značajna sredstva preko obavezne rezerve. Doduše, to jesu kratkoročna sredstva, ali su to sredstva koja bi trebalo da budu plasirana privredi i stanovništvu”, rekao je Kozarić za “Večernji list”, izdanje za BiH.
Prema njegovim riječima, u BiH trenutno ima 29 banaka i to je previše za domaće bankarsko tržište, zbog čega u budućnosti očekuje ukrupnjavanje ovog sektora u BiH.
On je potvrdio da u BiH već došlo do korekcije projekcije godišnjeg ekonomskog rasta sa više od jedan odsto na 0,6 odsto.
“Za prvih šest mjeseci ove godine imamo pad izvoza od 5,1 odsto, pad uvoza 0,7 odsto, pad industrijske proizvodnje 6,7 odsto, dok je inflacija prilično mirna i iznosi 1,9 odsto. Prošlu godinu završili smo sa stopom inflacije od 3,7 odsto, a ove godine očekujemo inflaciju od oko tri odsto”, precizirao je Kozarić.
On je naveo da je na nivou BiH neto plata 836 KM, a platni bilans je negativan i iznosi 2,2 milijarde KM, što je lošije nego prošle godine.
“To znači da smo i hrane i vode, lijekova, duvanskih prerađevina i mnogih drugih proizvoda uvozili više, iako sve te proizvode imamo i u BiH”, rekao je guverner Centralne banke u BiH.
Kozarić je ponovio da podržava novi stendbaj-aranžman sa MMF-om, koji jeste svojevrsno “gašenje požara”, jer je riječ o sredstvima za zamjenu tranši iz prvog aranžmana koje dospijevaju na naplatu, ali to treba i da dovede do povećanja fiskalne discipline i ubrzanja reformi u BiH.
Prema njegovim riječima, karensi bord će i dalje ostati model za makroekonomsku stabilnost BiH, jer je u prethodnom periodu potvrdio svoju opravdanost, otpornost na krizu, drži nisku inflaciju, a privrednicima garantuje očuvanje zarade.
