“Kožara” i “Jadranka”: Pro­da­ta ko­ža i nes­ta­le ma­ši­ne (XI)

   – Fa­bri­ka “Ja­dran­ka” u ba­nja­lu­čkom na­se­lju La­uš za­poš­lja­va­la je vi­še od sto­ti­nu ra­dni­ca. Ra­di­la je i u ra­tu, ali ni­je pre­ži­vje­la tran­zi­ci­ju

   – Pro­past ko­ža­re po­če­la je ne­po­sre­dno po­sli­je ra­ta

BANJALUKA, Pri­je ra­ta u Ba­nja­lu­ci je bi­lo vi­še za­po­sle­nih ne­go da­nas, iako je broj sta­no­vni­ka u gra­du po­ras­tao za tre­ći­nu. Od 63.500 ra­dni­ka 1990. go­di­ne čak 85 od­sto je ra­di­lo u pri­vre­di, dok da­nas sva­ki čet­vrti od uku­pno 61.820 za­po­sle­nih ra­di u admi­nis­tra­ci­ji. Fa­bri­ke ko­je su bi­le po­nos gra­da pre­tvo­re­ne su u bu­ti­ke, sva­dbe­ne sa­lo­ne i kan­ce­la­ri­je.

“Jadranka” pretvorena u prodavnicu

Je­dna od fa­bri­ka ko­ja je naj­pri­je pre­tvo­re­na u sva­dbe­ni sa­lon, a po­tom i u su­per­mar­ket je Fa­bri­ka žen­skih tor­bi i ko­žne ga­lan­te­ri­je “Ja­dran­ka”.

Fa­bri­ka “Ja­dran­ka” u ba­nja­lu­čkom na­se­lju La­uš za­poš­lja­va­la je vi­še od sto­ti­nu ra­dni­ca. Ra­di­la je i u ra­tu, ali ni­je pre­ži­vje­la tran­zi­ci­ju. De­ve­de­se­tih go­di­na pre­du­ze­će za­pa­da u fi­nan­sij­ske pro­ble­me i me­na­džment se za­du­žu­je kod No­ve ba­nja­lu­čke ban­ke, ko­ja 2004. go­di­ne akti­vi­ra hi­po­te­ku. Fa­bri­čka ha­la i ze­mlji­šte na atra­kti­vnoj lo­ka­ci­ji u cen­tru na­se­lja pro­da­ti su zbog kre­di­ta od oko 300.000 KM.

Ba­nja­lu­čki advo­kat i ta­daš­nji pred­sje­dnik Upra­ve “Ja­dran­ke” Dra­gan To­li­mir tvrdio je ta­da da se sve de­si­lo “mu­nje­vi­tom brzi­nom”, iako je na po­mo­lu bio do­go­vor za ser­vi­si­ra­nje du­ga i oživ­lja­va­nje proi­zvo­dnje.

No­vi gaz­da “Ja­dran­ke” pos­tao je Ili­ja Vu­čić, vla­snik no­ćnog ba­ra “Še­va”, ko­ji je bio, ka­ko su me­di­ji pi­sa­li – prva ja­vna ku­ća u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. “Še­va” je otvo­re­na 1990. go­di­ne i us­pje­šno je ra­di­la i po­sli­je ra­ta, ka­da su gos­te za­bav­lja­le “ple­sa­či­ce” iz Ukra­ji­ne i Mol­da­vi­je. U biv­šoj fa­bri­ci Vu­čić je otvo­rio sva­dbe­ni sa­lon, a po­red nje­ga je sa­gra­dio stam­be­nu zgra­du i ben­zin­sku pum­pu, za ko­ju je tek na­kna­dno do­bio gra­đe­vin­sku do­zvo­lu, jer se pum­pa na­la­zi­la pre­ko pu­ta osno­vne ško­le i vrti­ća. Pum­pu je po­tom pro­dao, a sva­dbe­ni sa­lon iznaj­mio za su­per­mar­ket. Da­nas je u pros­to­ru ne­ka­daš­nje fa­bri­ke smje­šten su­per­mar­ket “As”.

“Pri­je akti­vi­ra­nja hi­po­te­ke raz­go­va­rao sam s ta­daš­njim di­re­kto­rom No­ve ba­nja­lu­čke ban­ke Mi­len­kom Vra­ča­rom. Do­go­vo­ri­li smo se da ser­vi­si­ra­mo dug. ‘Ja­dran­ka’ je tre­ba­lo da pro­da ne­per­spe­kti­vne ne­kre­tni­ne i po­je­di­ne po­go­ne. Ma­ši­ne i proi­zvo­dni di­je­lo­vi bi­li su oču­va­ni. Odre­đe­ni kup­ci bi­li su za­in­te­re­so­va­ni i za po­go­ne u Pis­ka­vi­ci. Me­đu­tim, ne­ko ni­je do­zvo­lio da se to do­go­di. ‘Ja­dran­ku’ je tre­ba­lo uga­si­ti i pro­da­ti“, re­kao je To­li­mir.

Hi­po­te­ka je, sma­tra on, bi­la be­smi­sle­na i “Ja­dran­ka” je pro­da­ta pod ve­oma su­mnji­vim okol­nos­ti­ma. Ma­ši­ne su, ka­že To­li­mir, dan na­kon pro­da­je izne­se­ne pred fa­bri­ku, a on­da je nas­tu­pi­la sve­op­šta kra­đa i ukla­nja­nje di­je­lo­va.

“Nes­tao je i ve­li­ki dio do­ku­men­ta­ci­je. Mje­se­ci­ma sam po­ku­ša­vao sa­zva­ti skup­šti­nu akci­ona­ra, ali ni­sam uspio. Dio po­go­na je pri­pa­dao ita­li­jan­skoj kom­pa­ni­ji ‘Anu­ška’, ko­ja je do­bi­la pre­su­du pro­tiv “Ja­dran­ke” i sa­da se če­ka iz­vrše­nje te pre­su­de. Sve su­mnji­ve akti­vnos­ti u ve­zi s pro­da­jom “Ja­dran­ke” tre­ba­lo je da bu­du pre­sje­če­ne, ali to ni­ko ni­je že­lio“, tvrdi To­li­mir.

Plata 1.500 KM

Dra­gi­ca Kne­že­vić je u ra­di­la u ogran­ku “Ja­dran­ke” u Gor­njoj Pis­ka­vi­ci šest go­di­na, od 1986. do 1992. go­di­ne, za ma­ši­nom. Ta­da je, ka­že ona, “Ja­dran­ka” proi­zvo­di­la gor­nje di­je­lo­ve obu­će i ru­ka­vi­ce za stran­ce, ko­je su išle na nje­ma­čko trži­šte.

“‘Ja­dran­ka’ je u tom pe­ri­odu za­poš­lja­va­la bli­zu 200 ra­dni­ka. Ima­li smo po­go­ne u Pis­ka­vi­ci. Ra­di­li smo mno­go. Bi­lo je po­sla. Pla­te su bi­le re­do­vne i vi­so­ke. Ne znam ko­jem izno­su bi bi­le da­nas je­dna­ke, ali mi­slim da je pro­sje­čna pla­ta ta­da u ‘Ja­dran­ki’ bi­la oko 1.500 ma­ra­ka. Ka­da je ‘Ja­dran­ka’ uga­še­na, je­dni ra­dni­ci su oti­šli na bi­ro, dru­gi u pen­zi­ju, a tre­ći su tra­ži­li no­vi po­sao, kao i ja”, pri­ča Dra­gi­ca, ko­ja je no­vi po­sao čis­ta­či­ce na­šla u Osno­vnoj ško­li “Bo­ri­sav Stan­ko­vić“, gdje i da­nas ra­di.

Ra­dni­ci su, do­da­je, ima­li sve: re­do­vnu pla­tu, re­gres i to­pli obrok. Fa­bri­ka je po­sli­je to­ga ku­plje­na, a sa njom i ma­ši­ne, ko­je su, ka­ko ka­že Dra­gi­ca Kne­že­vić, ne­tra­gom nes­ta­le.

“Po­sli­je je do­šla pri­va­ti­za­ci­ja, ali to ra­dni­ci­ma ni­je mno­go po­mo­glo. Po­ve­zan im je staž i to je sve. Ma­ši­ne su nes­ta­le i ne znam šta se s njim de­si­lo, da li su pro­da­te ili ne. Ka­sni­je se fa­bri­ka pre­tvo­ri­la u sva­dbe­ni sa­lon, pa u pum­pu, naj­po­sli­je u su­per­mar­ket. Sve su te fa­bri­ke mo­gle da nas­ta­ve s ra­dom, ali ni­ko ni­je htio da vo­di ra­ču­na o to­me. U Ba­nja­lu­ci je ne­tra­gom nes­ta­lo 25 fa­bri­ka, a ni na je­dnu ni­je pa­la gra­na­ta. Ka­ko su on­da uni­šte­ne“, pi­ta se Dra­gi­ca Kne­že­vić.

Umjesto “Kožare” stambene zgrade

Još je je­dna lau­ška tvor­ni­ca pro­pa­la – Fa­bri­ka ko­ža “La­uš”, a epi­log pro­pas­ti ovog gi­gan­ta de­sio se pri­je tri go­di­ne pred ba­nja­lu­čkim Okru­žnim tu­ži­laš­tvom, ka­da je po­li­ci­ja po­dni­je­la pri­ja­vu pro­tiv vla­sni­ka ko­ža­re Vu­ka­na Štrpca i nje­go­ve kćer­ke Da­li­bor­ke Pe­rić zbog su­mnje da su uta­ji­li po­rez od 3.027.000 ma­ra­ka. Pe­ri­će­va i njen otac osu­mnji­če­ni su da su pre­ko fir­mi “Sta­no­gra­dnja ko­merc” i Fa­bri­ka ko­ža “La­uš”, ko­je su u nji­ho­vom po­ro­di­čnom vla­sniš­tvu, ob­ma­nu­li od­go­vor­ne oso­be dru­gih pre­du­ze­ća, pro­me­to­va­li 42 stam­be­no-po­slo­vna pros­to­ra bez zna­nja i sa­gla­snos­ti pre­va­re­nih pre­du­ze­ća.

Pro­past ko­ža­re po­če­la je ne­po­sre­dno po­sli­je ra­ta, ka­da je i ovo pre­du­ze­će, kao o to­li­ka dru­ga, os­ta­lo bez trži­šta. Di­re­ktor Fa­bri­ke obu­će “Be­ma” Ma­rin­ko Umi­će­vić ka­že da­je ko­ža­ra pro­pa­la sa­ma od se­be jer je iz­gu­bi­la trži­šte, ali uje­dno ni­je mo­gla da do­bi­je eko­lo­ške do­zvo­le ne­op­ho­dne za proi­zvo­dnju.

“Ko­ža­ra je u Ti­to­vo vri­je­me bi­la je­dna od naj­zna­čaj­ni­jih fa­bri­ka te vrste u svi­je­tu. Izvo­zi­li su proi­zvo­de na sve stra­ne. Ali, ta­da ni­ko ni­je ma­rio za eko­lo­ške do­zvo­le. Da­nas je stvar dru­ga­či­ja. Ko­ža­ra po­sli­je ra­ta ni­je mo­gla da do­bi­je do­zvo­le, a i ne­op­ho­dni ko­le­kto­ri su bi­li pres­ku­pi“, ka­že Umi­će­vić.

Ko­ža­ra, do­da­je on, ni­je vi­še mo­gla da bu­de kon­ku­ren­tna, po­go­to­vo ne ita­li­jan­skom, pa­kis­tan­skom i in­dij­skom trži­štu. Po­red to­ga, osno­vna si­ro­vi­na je pos­ta­la ne­dos­tu­pna, jer sto­čar­stvo i ni­je bi­lo to­li­ko ra­zvi­je­no u Kra­ji­ni.

“Da je ko­ža­ra ne­kim ču­dom nas­ta­vi­la da ra­di bez tih do­zvo­la, da­nas bi­smo ima­li eko­lo­šku ka­tas­tro­fu. Pra­vo pi­ta­nje je šta sa ze­mlji­štem i na­pu­šte­nim po­go­ni­ma? To je da­nas ru­glo gra­da. U dvo­ri­štu fa­bri­ke je na­prav­lje­na zgra­da. Ču­jem i da ne­ko ne­što unu­tra ra­di, ali ne znam ni ko ni šta“, is­ta­kao je Umi­će­vić.

Vu­čić: Ni­sam za­te­kao ma­ši­ne

Ili­ja Vu­čić ka­že da u “Ja­dran­ki” ni­je za­te­kao ma­ši­ne ka­da je ku­pio ovo pre­du­ze­će.

“Ni­šta od to­ga ni­je bi­lo unu­tra. Ma­ši­na ni­je bi­lo. Ku­pio sam ha­lu i ze­mlji­šte i na­kon to­ga sam po­čeo dru­gi, vlas­ti­ti bi­znis. O tim ma­ši­na­ma ne znam ni­šta, ni­ti sam ih uop­šte vi­dio“, ka­že Vu­čić.

I u Uni­Cre­dit ban­ci, ko­ja je pra­vni na­slje­dnik No­ve ba­nja­lu­čke ban­ke, o to­me ne zna­ju ni­šta. Ova ban­ka je kre­dit na­pla­ti­la iz hi­po­te­ke, a o ma­ši­na­ma ne zna ni­šta. Ugo­vor je da­vno po­tpi­san, iz njih se ne vi­de ime­na ku­pa­ca i tu mis­te­ri­ju je da­nas go­to­vo ne­mo­gu­će ri­je­ši­ti.

Ne­kre­tni­ne u Tu­zli, Bi­ha­ću i Ze­ni­ci

“Ja­dran­ka” je ima­la ne­kre­tni­ne i u os­ta­lim gra­do­vi­ma BiH – u Tu­zli, Ze­ni­ci i Bi­ha­ću. Me­đu­tim, ka­ko ka­že Dra­gan To­li­mir, ni­je­dna od ovih ne­kre­tni­na ni­je os­ta­la u vla­sniš­tvu “Ja­dran­ke”.

“To su bi­li ne­de­fi­ni­sa­ni imo­vin­sko-pra­vni odno­si. ‘Ja­dran­ka’ ni­je ima­la do­ku­men­te da su te ne­kre­tni­ne bi­le u nje­nom vla­sniš­tvu i one da­nas ima­ju dru­ge gaz­de. To su bi­le stam­be­ne zgra­de i po­slo­vni obje­kti. Pro­tiv po­je­di­nih di­re­kto­ra ‘Ja­dran­ke’ su vo­đe­ni kri­vi­čni pos­tup­ci zbog to­ga“, is­ta­kao je To­li­mir.

 “22. de­cem­bar“

Pre­du­ze­će za izra­du voj­ne, po­li­cij­ske i ci­vil­ne odje­će “22. de­cem­bar” pri­va­ti­zo­va­no je 2001. go­di­ne. Su­mnje u ne­za­ko­ni­tu pro­da­ju po­slo­vnih pros­to­ra pri­je pri­va­ti­za­ci­je, ali i po­sli­je pro­da­je drža­vnog ka­pi­ta­la, ni­ka­da ni­su do­ka­za­ne. “22. de­cem­bar” je osno­van 1954. go­di­ne i do 1991. go­di­ne je bio u vla­sniš­tvu drža­ve, a kra­jem te go­di­ne do­la­zi do pro­mje­ne obli­ka or­ga­ni­zo­va­nja i pro­mje­ne u vla­sniš­tvu ka­pi­ta­la. U re­vi­zor­skom iz­vje­šta­ju iz 2012. go­di­ne, po­slje­dnjem ko­ji je ura­đen za ovo pre­du­ze­će, kon­sta­tu­je se da su krat­ko­ro­čne oba­ve­ze “22. de­cem­bra” ve­će od te­ku­će imo­vi­ne i da je ti­me ugro­že­na li­kvi­dnost, fi­nan­sij­ska sta­bil­nost i stal­nost po­slo­va­nja. Kon­tro­ver­zni ba­nja­lu­čki bi­zni­smen Jo­van Vi­do­vić po­sje­du­je naj­ve­ći broj akci­ja ovog pre­du­ze­ća (31 od­sto) i tvrdi da se “22. de­cem­bar” u me­đu­vre­me­nu opo­ra­vio.

“Ši­je­mo uni­for­me za Slo­ven­ce. Ima­mo 50 za­po­sle­nih že­na, ko­je ra­de u ha­li od 1.200 kva­dra­ta. Mo­gli bi­smo za­po­sli­ti još to­li­ko ra­dni­ka da ima po­sla, ali MUP RS ra­di­je uvo­zi uni­for­me iz Mađar­ske, ne­go da se ši­ju u Srpskoj. Ta­kvi su ten­de­ri, naj­vi­še po­ena se da­je ono­me ko mo­že odmah da ispo­ru­či ro­bu. Ali, ko ima 4.200 uni­for­mi na la­ge­ru? Ni­ko, osim ono­ga ko zna da tre­ba da ima. O to­me ti, ro­đe­ni, pi­ši“, re­kao je Vi­do­vić.

SUTRA: ZIBL: ZIBL u po­sje­du 100.000 kva­dra­ta grad­skog ze­mlji­šta

Poslovni portal CAPITAL i Nezavisne novine